Crveno-beli protiv Tirane (20 časova, RTS 1, TV Arena sport 1) u ulozi favorita žele da pokažu da su spremni za još jednu evropsku jesen
Umesto euforičnih najava i brzih reči, na Marakani su se, pre poletanja za Tiranu odlučili za mir. Apsolutni. Želeli su i uspeli da ekipu izoluju od zapaljive atmosfere, svojstvene i u jednu ruku tako očekivane kad se oči u oči nađu srpski i albanski tim. Posebno što Crvena zvezda prvi put u istoriji gostuje u Tirani zbog duela na međunarodnoj sceni. Svesni su u Ljutice Bogdana da je ekipa Dejana Stankovića i ovako opterećna velikom erom Vladana Milojevića, da prethodni rezultati mogu da budu ozbiljan teg. Naročito ako se zna da su u periodu moranja i što je glavni grad Albanije, kao prepreka u drugom kolu kvalifikacija za Ligu šampiona, ključna tačka Zvezdinog evropskog leta.
To je utakmica koju fudbaleri, posebno pripadnici velikog kluba, ne vole. Pobeda u Tirani pamtiće se 24 sata – možda ni toliko – jer bi se žiža crveno-bele javnosti prebacila na žreb za treće kolo kvalifikacija gde bi srpski šampion imao ulogu nosioca. Poraz bi predstavljao decenijski beleg. Vidljiv i upčatljiv.
Svima je poznato šta je Crvena zvezda uradila u prethodne tri sezone. Počelo je sve protiv Sparte i Krasnodara, završilo se pobedama u Ligi šampiona u sudarima sa Liverpulom i Olimpijakosom. Bilo je i ubedljivih poraza, ali crveno-beli su kroz teška iskustva prolazili baš da bi u mečevima poput večerašnjeg u Tirani imali ulogu favorita. Iskustvom da stave utakmicu pod kontrolu, što je rekao Dejan Stanković. Iako se kompletna fudbalska najava svodi na pet reči (Crvena zvezda je jednostavno bolja), pogled u noviju istoriju govori koliko težak posao je čeka. Najtrofejniji srpski klub se, između ostalog, izdigao i do evropskog proleća, ali i dalje nije uspeo da ukloni anomaliju gostujućih terena.
Od 2012. godine gostovali su crveno-beli 30 puta u međunarodnim takmičenjima i slavili samo ČETIRI puta. Tri trijumfa su delo Vladana Milojevića, koji je stvorio tim dostojan da slavi u Pragu i Kelnu, i da rutinski završi posao u Marimpolju protiv Suduve. Bilo je istorijskih gostovanja u Trnavi, Salcburgu i Kopenhagenu, ali ona su završena nerešenim ishodima u 90 minuta. Još jedan trijumf pripada Miodragu Božoviću, pošto je eliminisao La Valetu posle dve identične pobede (2:1).
Zvezda je bez pobede ostajala u Pavlodaru (Irtiš), na Malti (Florijana), Ukrajini (Černomorec), Jurmali (Spartaks). Sve su to timovi u rangu Tirane, ako ne i slabiji. Imaće na čemu da poradi Crvena zvezda i u periodu kada grabi napred na UEFA listi i provocira izgradnju koeficijenta da brzo postane nosilac u plej-ofu za Ligu Evrope.
Meč protiv Tirane će biti za sve novo iskustvo. Protivnik bi bio slab da ugrozi crveno-bele u dvomeču, ali je dovoljno jak da zakomplikuje život u 90 minuta. Uverili su se u to i igrači Dinamo Tbilisija. Isto matricu motivisani domaćin pokušaće da primeni večeras i odigra na kartu strasti, emocija i spartanske defanzive, iako neće imati pomoć sa tribina.
Navijače Crvene zvezde mogu da zabrinu i određeni kadrovski problemi sa kojima se suočavao Dejan Stanković. Da su svi bili fit, startna postava crveno-belih izgledala bi značajno drugačije, ali i volja mladog stručnjaka na klupi crveno-belih uticala je na to da večeras odbrana Crvene zvezde dobije novo ruho. Sa Milošem Degenekom kao levim bekom, odnosno Radovanom Pankovom i Nemanjom Milunovićem kao tandemom štopera. Očigledno je da Stanković želi da pruži dodatni komoditet klasnim igračima, poput Aleksandra Kataija, Gelora Kange i rovitog El Fardu Bena da individualnim potezima reše utakmicu. Ili još bolje: rano otvore Tiranu. Taj vodeći pogodak, ako je moguće u prvom poluvremenu, bio bi prečica do sigurnog trijumfa. Možda i izraženog ubedljivom razlikom. Tačno je da je Dejan Stanković podvukao da nema potrebe za žurbom, ali je njemu sasvim jasno da će svaki minut povećavati nivo borbene gotovosti albanskog predstavnika.
„Protiv Evrope smo želeli sve da rešimo za 15 minuta. Nema potrebe za tim. Meč se igra 90, možda i 120 minuta. Spremili smo se, fokusirani smo i koncentrisani. Čak i ako izgubimo, i sutra će se igrati fudbal. Verujem da ćemo se o svemu pitati“, pokušao je da rastereti igrače Dejan Stanković.
Igrao je Dejan Stanković i na kartu iznenađenja, potrebnu u ovakvim utakmicama. Njegov džoker iz rukava mogao bi da bude Veljko Nikolić, momak o kome se dugo pričao, ali koji je tek ovog leta postao konstanta. Negde je Stanković procenio da bi mladi kreativac mogao da bude korisniji od Mirka Ivanića. Zajedno sa Kangom i Kataijem, Nikolić bi pored doprinosa u defanzivi trebalo da testira udarcima sa distance albanskog golmana. Na to svakako nije računao italijanski analitičar iz FS Albanije, koji se stavio u službu Tirane. Nikolić je kao pomenuti Katai i Kanga, igrač van šablona. Neuhvatljiv za algoritme i statističke podatke sa brojnih fudbalskih platformi. Samo kad hoće.
A danas mora. Kao i kompletna Zvezdina ekipa. Ovo je ključni dan jednog varljivog leta.