Foto: Kolubarske
Tristan Vukčević je nedavno rešio da napusti Partizan i košarkašku karijeru nastavi u NBA. Tim povodom smo razgovarali sa istaknutim košarkaškim trenerom Vladimirom Đokićem o procesu razvoja mladih igrača u našoj zemlji.
Izuzetno je komplikovan posao da se od mladog igrača stvori ozbiljan košarkaš koji može da ispuni klupske i reprezentativne ambicije. Potrebno je puno rada i strpljenja, i veoma je teško udovoljiti svačijim željama. Ekstremno talentovani igrači se retko pojavljuju. Dešava se da se ne prepoznaju na vreme ili da im se pruži prilika, a oni na kraju ne ispune očekivanja. Zbog toga se kasnije treneri često zapitaju zašto su im uopšte dali priliku. Konkretan primer talenta je Luka Dončić koji se pojavio kao ,,dečak koji obećava’’, ali niko nije mogao da pretpostavi da će on sa tom lakoćom da uđe u prvi tim Real Madrida i da se nosi sa prvotimcima. On je pravi primer da su ljudi iz Reala prepoznali momka u Sloveniji i očekivali su visoke domete za koje se ispostavilo da može da ih ispuni. Vodio sam kadetsku selekciju za koju su tada igrali momci rođeni 1998. godine, kada je Srbija imala igrače poput Simanića, Radanovića, Mošića, Nešića, Radovića, Beslaća, Aranitovića. Radilo se o sjajnoj generaciji mladih igrača koji su izuzetno talentovani ali određeni deo nije ispunio očekivanja. Da li nisu imali sreće u odabiru kluba ili klub nije imao strpljenja da ih čeka, svakako se predviđalo da će biti mnogo bolji u datom uzrastu. Pominjem ih iz razloga što je Luka u tom uzrastu otišao u Španiju, gde se uputio veliki broj igrača iz bivše Jugoslavije a, eto, samo jedan je napravio čudo od karijere. Sa druge strane postoje igrači poput Jovičića ili Marjanovića koji su se nakon nekoliko godina u Realu, odnosno Barseloni vratili u Srbiju, što im se odrazilo i na karijeru. Problem je što je u tim godinama vrlo teško proceniti realne domete mladih igrača – za početak je objasnio Đokić.
Što se tiče Vukčevića, kada se uzme u obzir njegov talenat, sigurno je da su očekivanja bila mnogo veća, kako klupska tako i lična. Ne mogu nikoga da kritikujem s obzirom da je imao priliku da bude deo tima koji vodi Željko Obradović, u kojoj je dobijao i minutažu, nešto se, očigledno, nije poklopilo. Napravio je veliki iskorak. Otići u NBA nije mala stvar, ali sad tek treba da pokaže da je ipak trebalo imati možda malo više strpljenja ili vere u njega. Ne znam kakve ambicije i očekivanja ima tako da je veoma komplikovano dati konačni sud – pozitivan ili negativan.
Iskusni strateg smatra da se od Vukčevića očekivao znatno veći doprinos.
Vukčević je bio u Real Madridu, imao je startnu poziciju kao Luka Dončić. Iako ne igraju istu poziciju dobio je ozbiljnu priliku u istom uzrastu i igrao je odlično za Real na par utakmica koje sam uspeo da odgledam je igrao odrično i za Real. Ja sam njegovim dolaskom u Partizan bio oduševljen. Drago mi je što je sin bivšeg reprezentativca i mislim da je ljubimac navijača, ali morao je da pokaže više. Zašto nije, to je ozbiljno pitanje. Nadam se da je napravio pametan potez i da će vreme da pokaže da i Srbija i Partizan mogu da računaju na njega u budućnosti. Ako se vratimo kroz istoriju – Đorđević, Danilović, Rebrača su u tom uzrastu osvojili prvenstvo Evrope. Željko Obradović nije neko ko ne voli mlade igrače. Dobiješ priliku onoliko koliko je to u savremenoj košarci moguće i, ako si pravi, moraš da je Ne mora da znači da neće da se vrati za šest meseci ili godinu, dve. Možda bude napredovao džinovskim koracima tako da je trenutno nezahvalno komentarisati šta sve može da se desi.
Smatra da odlazak u NBA može da bude rasterećujuć za Vukčevića zbog manjka pritiska koji američka košarka nosi.
Osvrnimo se i na Jokića koji je bio 41. pik na draftu pa je došao u Srbiju. Bio je dobar i talentovan ali niko nije očekivao da će da postane najbolji igrač na planeti. Ne verujem da je neko u tom momentu imao želju da mu pruži priliku da bude nosilac igre u Evroligi, ali je on krenuo svojim putem što se ispostavilo kao pun pogodak. Iskazao je neverovatan potencijal i talenat, pa je trenutno najbolji košarkaš na svetu. Moguće je i da se Vukčević lakše iskaže u košarci koja ne očekuje odmah osvajanje titule ili ulazak u fajnal for Evrolige. Lakše je otići u NBA i kroz 70-80 utakmica pokazati da li si pravi ili ne. Vukčević ima sve – talenat, fizikalije, obučenost. U njegovom slučaju sam ubeđen da je samo bitno vreme On ima, savršen šut, ozbiljno telo, razumevanje igre, takoreći sve pluseve. U Evroligi je svaka utakmica važna ili teška, a svaki neuspeh dovodi do negodovanja javnosti i publike. Željko bi svakom mladom igraču dao minutažu kakvu zaslužuje, ali je nezahvalno to očekivati u evroligaškom sistemu.
Kada su u pitanju mladi igrači u Srbiji, bez razmišljanja se ističe Zvezdin vunderkind – Nikola Topić.
Nikola Topić se pojavio još pre tri godine na juniorskim utakmicama koje je igrao sa znatno starijim košarkašima. Pokazao je nešto što niko nije iako se nadmetao sa tri godine starijim igračima, tako da je sigurno on potencijal, odnosno talenat koji Srbija odavno nije imala, naročito na poziciji plejmejkera. Sigurno je jedan od najtalentovanijih igrača ako u Evropi, ako ne i šire. Jako mi je krivo što ne uživamo u njegovim igrama u Evroligi. Sada je povređen ali mi je žao što prošle godine nije dobio šansu. Svojim ekstremnim talentom, Topić je daleko iznad svih i već sada može da bude nosilac reprezentacije, tako da mi je jako krivo što nije učestvovao na Svetskom prvenstvu gde smo osvojili srebrnu medalju. Mislim da je trebao da ide jer bi nam talentom možda pomogao i da osvojimo zlato. Iz generacije koja je bila prvak Evrope u Nišu postoji još par igrača koji su veliki talenti ali Topić je pravi biser. Ima sigurno još par talentovanih igrača koji će se, ako se budu razvijali, sigurno vrlo brzo pojaviti na evroligaškoj mapi, ali je Topić odskočio iznad svih. Svi ljubitelji košarke, kao i treneri iz stručnog ugla, smo želeli da ga vidimo u Evroligi. Doživeo je peh sa povredom zbog čega nam je jako krivo, međutim to je sastavni deo sporta. Želja mi je da ljudi u Srbiji uživaju u igri Nikole Topića tako da bih voleo da ostvari uspeh sa Zvezdom, da ostane i provede godinu dana u Evroligi, a da tek onda ode putem NBA.
Finale ABA lige bi trebalo da pripadne večitim rivalima, a domaći teren može da bude od velikog značaja
Ne može se tačno prognozirati ko će osvojiti titulu, ali prednost domaćeg terena mnogo znači. Sigurno očekujemo Zvezdu i Partizan u finalu kao dva najbolja tima. Budućnost se uzdigla i postala tim koji igra jako ozbiljno. Mislim da ko bude igrao protiv Budućnosti neće imati lak zadatak, ali opet očekujem finale Zvezda Partizan. Do sad se pokazao ogroman značaj domaćinstva u finalnoj seriji, pa nam ostaje da vidimo da li će to biti slučaj i ovoga puta. Večiti rivali su sigurno dve najkvalitetnije i najskuplje ekipe. Imaju najbolje trenere i najveći budžet, koji su opravdali igrama u ABA ligi. Bilo je i neopravdanih poraza koji su posledica igranja Evrolige. Utisak je da su ostali timovi hteli da što pre obezbede opstanak, što je većina ekipa i uradila, pa se ostatak utakmica igrao nonšalantno. Utisak je da je opstanak bio prioritet svim ekipama od petog do 14. mesta. Igokea je, na primer, imala odličan tim, ali čim su obezbedili opstanak kao da su bespotrebno su stali. Promenili su roster toliko da to ne priliči kvalitetu ABA lige. Uz najslabije ekipe – Krku i Mornar, koji će za opstanak da se bore do poslednjeg kola, mislim da je plasman u potpunosti realan. Kada je u pitanju šampion, ostajem pri tome da domaći teren može da odigra važnu ulogu – zaključio je Đokić.