Foto: Sportal
Prisetio se Zvezdan Terzić samog početka, kako je Crvena zvezda bila klub pred stečajem i dugovala osam godišnjih primanja.
–Ovako, na oko, to je bio stvarno jedan reprezentativan sastav ljudi u Upravnom odboru. Tog dana je Džajić podneo ostavku kao predsednik UO, i Miško Zečević kao generalni sekretar. I tada je po statutu poziciju predsednika Upravnog odbora preuzimao predsednik Skupštine, a to je bio Svetozar Toza Mijailović. I mene su zvali, ja sam bio u Franšu na ručku: „Dođi, dođi, dođi.“ Telefonom smo obavili par razgovora. Mislim, nagoveštavalo se to bilo par meseci ranije. Nisam znao da će se tog dana to desiti, ali se kuvalo i godinu dana pre toga. I sećam se Upravnog odbora, tada su bili Branko Radujko, Predrag Ćulibrk kao generalni direktor Telekoma, Dušan Bajatović kao generalni direktor Srbija Gasa, Aleksandar Antić, tada bio tada ministar, Ivica Tončev, Slaviša Kokeza. Jaka struktura. Bio je tu i Nebojša Čović. Bila je to jako, jako dobra garnitura, sve sa nekim pozicijama, sadašnjim funkcijama koje su obavljali u državi, plus jedna stara garda ljudi kao što su profesor Cerović, pokojni nažalost, Toza Mijailović, Sloba Babić, profesor Miljko Ristić, profesor Stanišić, jedna ekipa ljudi koji su došli sa strane Dragana Džajića kao njegov neki kadar. Stvarno je bila jedna dobra ekipa ljudi, međutim, nije to dobro funkcionisalo iznutra i na kraju to je rezultiralo da su posle nekih 12 meseci svi su otišli iz kluba. Ja sam ostao sam, zajedno sa jednom garniturom starijih ljudi – započeo je Terzić.
Postojala je mogućnost da Zvezda pet godina ne dobije licencu za Evropu, kao i da uđe u početak stečaja.
–Sad kad krenemo da pričamo o tome, neko će reći „daj pusti više tu priču“, dosadili ste sa tom pričom koja izaziva neku patetiku i tako dalje. Ali je stvarno tada situacija bila potpuno bezizlazna i taj UO koji sam nabrojao je predlagao da se ide na UPPR. UPPR je Unapred pripremljen plan reorganizacije. To je jedan vid stečaja koji predate Privrednom sudu i proglašava se jedan početak stečaja da bi se rešavale situacije sa poveriocima. Ali to znači, dok traje UPPR-a, UPPR se popisuje na pet godina, što znači da vi 60 meseci ne možete da dobijete licencu jer vi ste u stečaju. S druge strane, čim sam došao ja sam angažovao jednu od najvećih revizorskih kuća za finansijski konsalting i oni su tu dva meseca češljali papire i rekli: „Zvezdi stvarno nema spasa.“ Kad se izanalizira sadašnje stanje, dug koji je u tom momentu bio 64 miliona evra, očekivani priliv u najboljoj nekoj situaciji može biti do osam miliona. Znači, mi smo bili dužni osam godišnjih budžeta, osam godišnjih prihoda. I to je situacija koja vodi u bankrot. Pritom, imali smo 250 sudskih sporova otvorenih, čiji se ishod nije nazirao pozitivno. Znači, dug je trebalo i da se poveća. Plus što smo imali mnogo spornih situacija pred UEFA i pred FIFA, gde smo posle par meseca dobili obaveštenja ako se ne isplati Bronovicki 840.000 evra, u narednih 30 dana bićemo kažnjeni sa devet bodova, a još 30 dana kasnije izbacivanjem u niži rang takmičenja.
Jedini izvor prihoda je mogao biti rizik, a Terzić je verovao da će upravo momci poput Rajkovića, Grujića, Ristića… doneti toliko važan novac crveno-belima da prežive.
–A prihoda niotkuda, ništa nismo očekivali. Novac od Gasproma je već bio potrošen u prethodnim nekim vremenima. Bila nam stvarno kataklizma od situacije. I ono što je najgore bilo, što nije bilo igrača. I ti igrači koji su osvojili titulu u maju 2014. godine, oni su svi se razbežali, svi su otišli. Klub je bio dužan velike pare i svi su imali pravo na raskid ugovora na štetu kluba. Bilo je tu dobrih igrača, naravno, osvojena je šampionska titula u maju, ali, međutim, igrači su se razočarali. Nema Evrope, klub bez dinara, isečena nam je bila struja na stadionu i svi su otišli, svi su se razbežali. I tada sam doveo Lalatovića za trenera i gurali smo te mlade igrače. Tih godinu dana, nekako nije to ni loše izgledalo, nije to bila šampionska ekipa koja može da melje, ali smo iskoristili taj period od godinu dana da afirmišemo ovih pet mladih igrača: golmana Predraga Rajkovića, Vukašina Jovanovića, Marka Grujića, Mihaila Ristića i Luku Jovića. Njihovom afirmacijom oni su se negde pozicionirali na tržištu – priznao je Terzić i nastavio:
– I znao sam da to nam je jedini spas, mi smo od njih prihodovali 17,5 miliona evra u naredne dve godine. I to je bila neka inicijalna kapisla da krenemo, da investiramo u nove igrače, nove igrače, nove igrače. Da kažem, fudbalski biznis teško neko razume. I tada je bila ideja tih ljudi u UO da se smanji platu, ne može ni jedan igrač da ima više od 5.000 evra platu, skupi igrače da se puste. Moja koncepcija je bila potpuno drugačija. Ja sam tražio način. Okej, dužni smo 64 miliona evra. Možemo da pravimo osam. Koja je perspektiva Crvene zvezde u narednih pet godina? Možemo da smanjujemo samo rashode. Pa to nije fudbalski biznis. Ja sam rekao. „Hajde da nađemo neku banku ili fond da se zadužimo još 20 miliona evra, da tih 20 miliona evra uložimo u nove igrače, da napravimo dobar tim.“ Dobar tim kada osvoji šampionsku titulu, izaći će u Evropu. Ja sam tada rekao, samo dobar sportski rezultat generiše velike prihode. A mi ako napravimo dobar rezultat, mi nemamo čemu da se nadamo ni finansijski. Oni su mi rekli. „Čekaj, dugujemo 64 miliona, da se zadužiš još 20 miliona?! Da, to je jedno rešenje – rekao je Terzić.