Foto: FSS
Datirao je selektor reprezentacije Srbije uspomene na najzanimljiviji meč u istoriji Evropskih prvenstava, odnosno utakmicu između Jugoslavije i Slovenije, koja je odigrana 13. juna 2000. godine, dok je krajnji rezultat iznosio 3:3.
„Slovenci su u 57. minutu vodili sa 3:0. Klasičan nokdaun. Miha je dobio crveni karton i pretila nam je ozbiljna katastrofa. Boškov je u jednom trenutku skočio sa klupe i povikao: ‘ajde bre plavi, šta vam je?’ Pa kako šta nam je, ne možemo da se povežemo. Uspeli smo sa deset igrača da postignemo tri gola i malo je falilo da Jokan u poslednjem minutu donese potpuni preokret. Drulović je ušao i odigrao strašnu utakmicu, Juga takođe. Totalno smo vaskrsli u drugom poluvremenu“, priseća se Dragan Stojković koji je utakmicu sa Slovenijom počeo na klupi, ali je posle samo pola sata igre morao na teren umesto Dejana Stankovića:
„Stručnjaci su tu utakmicu proglasili za najbolju na Evropskom prvenstvu. Zahović mi je kasnije rekao: ‘Majstore, kada si ti ušao, mi smo potpuno stali’. Nikada neću da zaboravim scenu sa Boškovom posle meča 2. kola protiv Norveške. Dobijemo 1:0, proglase me za igrača utakmice i sutradan konferencija za medije u hotelu ‘Ter Elst’. Meni se ne ide, oni kažu: ‘Moraš, dobio si MVP, novinari žele tebe i selektora’. Ona staza od hotela do pres-sale imala je stotinak metara, mi krećemo, a Vujke me zagrli i kaže: ‘Nisam imao pojma da si ti ovakav igrač’“.
Prošlo je skoro dve i po decenije, ali sećanja Gorana Đorovića ne blede.
„Protiv Slovenije nisam igrao zbog povrede. Bio sam rovit, propustio sam i veći deo priprema u Aziji i Vujke je doneo odluku da se ne izlažem riziku na startu šampionata. Pokazalo se da je bio u pravu, jer sam protiv Španije obnovio povredu i već posle desetak minuta napustio igru. Jedna fantastična generacija koja je imala nesreću da u najtežem periodu po našu zemlju nastupa na velikim takmičenjima i zbog toga je dva puta platila ceh u mečevima sa Holandijom“.
Jedan od ključnih igrača naše reprezentacije i otkrovenje čitavog Evropskog prvenstva 2000. godine bio je Ljubinko Drulović.
„Za mene je čast i privilegija što sam i zvanično proglašen za najboljeg asistenta tog šampionata. Sećam se scene posle pobede protiv Norveške, ulazimo u autobus, a Jokan kaže: ‘Drula, hvala ti što si nas odveo u drugi krug’. Vlada Jugović je ušao u svlačionicu sa ‘Gazetom delo sport’ u kojoj je pisalo da sam među šestoricom najbolje ocenjenih igrača grupne faze šampionata“, kaže Drulović kome je meč sa Slovenijom, uz onaj protiv Češke u Pragu, definitivno obeležio karijeru:
„Miha je isključen, ostali smo sa igračem manje i u nama je u tom trenutku proradio inat. To su momenti koje je teško objasniti. Jednostavno, svako od nas je izvukao iz sebe duple kapacitete i stigli smo do izjednačenja. Savo je dao prvi gol, posle pas Peđe Mijatovića i ja dajem drugi. Mislim da su Slovenci tada pali na psihološkom planu. Onda sam probio po desnom boku, asistirao Savi za 3:3 i tada je nastao šou. Čak je Jokan u poslednjem minutu imao priliku za četvrti gol. U tome je lepota fudbala. Čak i ako ste brojčano slabiji, a timski ujedinjeni, možete mnogo. Možete svašta“.