Bila je to poslednja prilika jedne generacije. Prošlo je već šest godina otkako je bivšoj reprezentaciji bilo zabranjeno da učestvuje na Evropskom prvenstvu u Švedskoj, a u Francuskoj je sve trebalo da dođe na naplatu…
Jugoslavija je želela veliki uspeh. Ali se zaustavila na prečki gola Holandije. Današnji dan, 29. jun 1998. godine i dalje pamtimo i kunemo. Država je dva puta menjala ime, promenila je i granice, ali žal za plasmanom u četvrtfinale Svetskog prvenstva ne jenjava.
Sada u reprezentaciji Srbije ima fudbalera koji tada nisu ni rođeni. Oni ne pamte „žig“ koji Predrag Mijatović nosi već 26 godina. Utakmica u Tuluzu bila je prilika za veliki „skalp“, za trijumf nad selekcijom u kojoj su bili Van der Sar, Rajziger, Stam, Sedorf, De Bur, Bergkamp, Overmars… Ali i mi smo imali Jugu, Jokana, Mihu, Brnu, Kralja, Batu i Piksija. Imali smo i Peđu, to je trebalo da nam bude dovoljno.
Holanđani su poveli golom Denisa Bergkampa, nakon što mu je Frank de Bur asistirao i malo pre odlaska na odmor pred „plavima“ je bio veliki zadatak. Međutim, i tim Slobodana Santrača je imao šta da ponudi. Slobodan Komljenović iznenađujuće donosi izjednačenje na početku drugog poluvremena i Holanđani su dezorijentisani. Jugoslavija stvara prilike, oslobađa se u igri i potom stiže jedanaesterac za naše, nakon faula Japa Stama nad Jugovićem.
Sledeći kadar – onaj pogled Predraga Mijatovića, jezik blago isplažen i njime oblizuje usnu. Sprema se da ponovo bude ključan čovek, kao u finalu Lige šampiona nekoliko nedelja ranije. Ali snažan udarac odlazi pravo na prečku i odbija se od gola Holandije dok Van der Sar nemoćno ispružen leži na travi. I kako to biva, kao najotrcaniji kliše, kazna je morala da stigne i stigla je u drugom minutu nadoknade. Udarac Edgara Davidsa se odbija od jednog igrača Jugoslavije, vara Ivicu Kralja i odvodi Holandiju u četvrtfinale – 1:2.
Dvadeset godina kasnije, Peđa je po ko zna koji put pričao o „prečki koja se i dalje trese“.
„Svi mi kažu: „Imao si sjajnu karijeru, ali onaj penal…“ Eto, taj promašeni penal će me pratiti dok sam živ. Nekako sam bio siguran da ću dati gol, nisam previše razmišljao o drugačijem scenariju. To sam shvatio kao deo posla koji moraš da odradiš. Spustio sam loptu na onu tačkicu, pogledao golmana. Van der Sar je visok golman, ima dugačke ruke, odjednom mi se gol tako suzio, pomislio sam na to šta treba da radim i odlučim se da podignem malo loptu. Šutnuo sam po sredini, ali ona je udarila u prečku i pala na zemlju“, rekao je Mijatović pre četiri godine.
Sada su već prošle 26, a mi i dalje čekamo neku novu osminu finala Svetskog prvenstva i priliku da tu prečku bar malo izbledimo iz naših sećanja, ali deluje da se to neće skoro desiti.