„MAX SPORT“ ANALIZA: Zašto Partizanu smeta pravilo dva bonusa?

Foto: FK Partizan

Da li jedan više ili manje „bonus“ igrača može da bude tas na vagi koja treba da odgovor na pitanje novog šampiona Srbije? Po stavovima i rekacijama koje stižu iz Partizana, ispada da jeste. A, da li je baš tako?

Ako to stiže od kluba koji se godinama busa u grudi kako ima jednu od najboljih omladinskih škola u Evropi, onda je to zaista za dublju analizu uz prethodno čuđenje, čak i nevericu. I prvo pitanje: Pa, gde su ti talenti koji stasavaju u crno-beloj školi? Gde su oni koji su već stasali u prvotimce?

I gledano iz ugla kluba iz Humske 1, kako je moguće da „fabrika“za stvaranje igrača za budućnost nema ne dva, nego bar četiri-pet igrača za prvi tim?

Ovde se odmah pokreće teza, koliko i da li se baš tako kvalitetno radi na fabrikovanju fudbalera? I u prošlosti, a to nije bilo ni toliko davno, u Partizanu su se hvalili da su priključeni prvom timu dečaci stasali u „Zemunelu“, ali ti isti nisu se previše naigrali pod svodima stadiona u Humskoj.

Da je drugačije, valjda u Partizanu ne bi „bonusa“ tražili u Jedinstvu iz Uba i ne bi angažovali Ibrahima Zubaira. Fudbaler iz Gane je jedan od onih koji će popuniti tu pukotinu.

A, ta odluka o broju mlađih igrača u timu, kaže da je to i fudbaler rođen 2002.godine! Čak je i to problem za trenera Stanojevića koji je prvi imao (po običaju) komentar na donetu odluku. Hteo to neko da prizna ili ne, fudbaler tih godina odavno prestaje da bude talentovan, već jeste ili nije za najvišu scenu. Nećemo o evropskim razmerama ovom prilikom.

Na kraju, Partizan pokušava da ospori što je svih 15 rivala iz elitnog ranga prihvatilo. I šta je to, ako nije klasično pravljenje žrtve od sebe.

Da li se iza svega krije sedam godina posta sa trofejima? Ako je i jeste, onda je točista alibi priča i ništa više.

Tekstilac, Železničar, Spartak, niški Radnički ili onaj kragujevački i ostali klubovi imaju materijal za „bonus“ poziciju, a Partizan nema?

Nešto tu nije u redu.