Foto: AP Photo
Sinoćnji poraz Partizana u Poljskoj (neutralni teren), u duelu sa kijevskim Dinamom (2:6), vratio je pristalice crno-belih, naravno one koji se tog vremena sećaju, u sada već daleku 1984. godinu. Tada je klub sa Topčiderskog brda pretrpeo poraz istim rezultatom u utakmici sa slavnim Kvins Park Rendžerskom na čuvenom londonskom Hajberiju.
U revanšu koji je usledio u Beogradu na tadašnjem JNA, doneo je rezultat koji je Partizanu omogućio prolaz u narednu rundu Kupa UEFA kako se u to vreme zvalo ovo drugo po jačini evropsko nadmetanje.
Glavno i osnovno pitanje je zapravo, koliko se onaj sastav Partizana može da se poredi sa timom koji danas predvdio Aleksandar Stanojević? Razlike su, hteo to neko da prihvati kao činjenicu ili ne,ogromne, pa zašto ne reći – nisu za poređenje.
Mance, Živković, Vermezović, Ješić, Klinčaerski, Omerović, Smajić i ostali bili su potpuno druga dimenzija, što su ostalom, pokazali u pomenutom revanšu kada su Engleze bacili na kolena sa 4:0!
Šta danas može da se očekuje od Saldanje, Šćekića, Nahta, Trifunovića i ostalih? Teško je i naslutiti da se preobraze u tu „drugu dimenziju“ iz čuvene noći 7.novembra 1984.godine.
Fudbal u biti, jeste nepredvidiva igra. Čuda se dešavaju. Ali, baš ta čuda neko mora da režira. Nije sve do lopte. Ima tu mnogo drugih činilaca, a bledo lice Partizanovih igrača posle meča u Lubinu, ne daje utisak da se u revanšu na travi stadiona u Humskoj 1 može nešto desiti što bi nas vratilo četiri decenije u nazad.