I beše spektakl. Imala je Crvena zvezda i veće uzlete u Evroligi, ali sve ono što je prethodilo susretu sa Barselonom, podsećalo je na onaj vrhunac euforije. Nešto nalik onom Buševelniku u okviru četvrtfinala Evro Kupa, kada je u Beogradskoj Areni bilo više od 24 hiljada navijača.
Na sve to nadovezala se epska utakmica, 45 minuta vrhunske košarke3, i kao po običaju pobeda Barselone nad crveno-belima. Drugi put u produžecima u prethodne tri sezone. Utakmica između beogradskog i katalonskog velikana bila je perosofikacija szdara arhineprijatelja. Kao nadmudrivanje Mohameda Alija i Džoa Frejzera. Kao suočavanje fizičkih mogućnosti Rafaelna Nadala i psihološke snage Novaka Đokovića.
Kao borba Majkla Felsa ili Jana Torpa sa samim sobom.
Klasičan – ep.
Baklju spektakl zapalili su Kalinić i Daum, preuzeo je argentinski majstor Laprovitola, preoteo je Jago Dos Santos. Da bi poslednji udarac bio onaj najjači, dovoljno snažan da obori kompletan tim Crvene zvezde i preko 20 hiljada ljudi na tribnama. Onaj Panterov.
Izgledali su rivali kao bokseri u polusvesnom stanju. Kao Roki Balboa i Ivan Drago. Neko bi rekao da je ona dobra strana sporta, ovoga puta potpisala kapitulaciju i da je Zvezda, kao mnogo puta do sada, postala žrtva sopstvenih gluposti. Porsto je neverovatno da niko nije sugerisao Jagu Dos Santosu da treba za četiri sekunde da prenese loptu na protivničku polovinu posle sudijskog podbacivanja.
Bio je to laki san kompletnog stručnog štaba Crvene zvezde koji se pretvorio u košmar.
Ima tu još detalja, tako sitnih,ali opet odlučujućih. Dva slobodna bacanja prošio je Nikola Kalinić, jedno Ajzea Kenan. Lutao je Janis Sferupulos u traženju idealnog čuvara Kevina Pantera. Zvezda je propustila priliku da uhvati zlatnu žicu i leti kroz Evroligu na oblacima slave.
Najgora stvar za tim sa Malog Kalemegdana je da u stanju očaja sačeka naredne mečeve. Mada utakmice nalik ovima protiv Barse ume da lome sezonu, i dovedu do suše pozitivne energije. Samo što Crvena zvezda nije izgubila nikakav rat. Sa ranama iz teške bitke putovaće u Podgoricu, potom i u Madrid.
A tamo može da ustane. Kao Roki.