Baš se raspisala.
Luna i Sloba tokom „Zadruge“ često su pisali pisma jedno drugom, a upravo oko tih pisama dizala se velika medijska prašina. Prečesto su ona uzrok njihovih čestih svađa, a sećate li se kako je izgledalo njihovo prvo pismo?
Luna Đogani je poželela da obeleži tačno četiri meseca svoje veze sa oženjenim Slobom Radanovićem, pa mu je uručila ljubavno pismo koje ga je ostavilo bez daha. Učesnica „Zadruge“osvrnula se na sam početak njihove ljubavi pred milionima gledalaca Televizije Pink i setila svega lepog, ali i onog lošeg što su zajedno doživeli, što je Radanovića dirnulo i oduševilo.
Prvo pismo se desilo dok je ljubav još cvetala.
Iako o tome nije razmišljala, Luna je svojim postupkom prekršila jedno od osnovnih pravila „Zadruge“, o čemu je sve zadrugare Veliki šef obavestio putem pisma u kojem je, takođe, zatražio, da mu pismo predaju, a pre toga sve ono što su napisali pročitaju pred svima, budući da je ovakav vid komunikacije strogo zabranjen.
– Ljubavi moja, nisam neki ekspert za ljubavna pisma, ali ću pokušati da ti bar malo dočaram. Nekada je bitno biti samo srećan, ali koliko i zbog čega? Od malena sam želela da budem princeza koju će voleti neki tamo princ i živeti srećno do kraja života. Toliko pokušaja, promašaja i, evo, ko bi rekao da će pogodak biti baš ovde sa tobom. Toliko borbe, suza, čekanja i ponižavanja da bih bila samo tvoja… Osuđena, izvređana, najgora, ljubavnica i rasturačica brakova, ali koga briga?! Opet bih isto uradila i odrekla se svega zbog tebe – započela je Luna svoje izlaganje, a onda nastavila:
– Ti si moj san, moja ljubav, moj smisao života i moja srodna duša. Četiri meseca sa tobom, kao četiri godine. U ovakvim uslovima, savršena četiri meseca. Hvala ti za svaki zagrljaj, poljubav, podršku, savet, pomoć… Hvala ti što si tu za mene u svakom trenutku. Hvala što si mi mama, tata, drugarica, dečko, sve… Hvala ti što si me prrihvatio ovakvu, sa Manama i vrlinama, što me voliš takvu i što pored tebe mogu da budem ono što jesam. Mogu ponosno da te držim za ruku i ne dam te nikome. Ne kažu za džabe:”Niko kome je rečeno, nego kome suđeno je”. Sudbina nas je spojila i sve je trebalo baš ovako da bude. Teško je, ali će biti prelepo kad izađemo. Radujem se svemu ljubavi, življenju zajedno, putovanjima, druženju, svakom trenutku provedenom sa tobom. Moj osmeh je jedino iskren kad sam pored tebe, gušim se bez tebe, ljubavice, zato me nemoj ostaviti i izneveriti. Ti i ja smo tim i čeka nas nebo zajedno. Biću ti sve što želiš, i ljubavnica i sestra i drug! Zauvek moj, zauvek tvoja, samo ti i ja.
– Želim zauvek da se topim u tvojim usnama, želim da ti budem žena i majka tvoje dece. Volim te beskrajno i nek nam je sa srećom najsrećniji dan u životu. Hrčku, tele i ljubavice moja! Volim tvoj palčić, tvoje dlakice i stomačić… Volim te – stajalo je u Luninom ljubavnom pismu upućenom Slobi.
Izgleda da se čak i sećanje na ovo lpo pismo izgubilo u moru njihovih svađa, laži i pisama koja su došla posle ovog.