Emocije
Pinkova zvezda Andrijana Radonjić boravila je u rijalitiju „Zadruga“ devet meseci sa malom pauzom kada je ispala, pa je glasovima gledalaca ubrzo vraćena nazad.
Ona je veći deo vremena važila za tihu i povučenu osobu, a onda se zaljubila u Nemanju Đerića Đeksona, s kojim se upustila u vezu, zbog čega se sada kaje.
To se vidi u pismu koje je napisala, a u čiji je posed došao portal Pink.rs, pa vam ga prenosimo u celosti.
– Posle devet meseci svega što mi se ovde desilo, svega što sam ovde prošla, svega što sam na kraju ispala, vidim da sam potrošila 9 meseci svog života na nešto u čemu ništa nisam povezala i uradila. Sedam meseci sam bila mirna, smirena, nisam se obazirala ni na šta, trudila se da ne iznosim svoje mišljenje o svemu, jer nije stvarno bilo vredno truda, ali definitivno sam pogrešila. Čim sam počela da se branim od napada drugih ljudi, ispala sam najgora, najveći folirant, najgori prijatelj, sve ono što nisam i sve ono što nije trebalo da ispadnem. Ali dobro. Sve u svemu ovde sam sam shvatila i naučila šta to treba da promenim u svom životu, u kom pre svega nisam uživala i živela. Ušla sam u vezu sa nekim ko je takođe suprotnost od mene, nekim ko nema osećaja ni za šta oko sebe, nekim ko je ovde napravio haos, i dozvolila sebi da uđem u priču koja nije ni malo prijatna i dobra za mene. Bez obzira na sve posledice, znam da sam to uradila iskreno, od srca, da sam se stvarno zaljubila (ili je to samo zbog rijalitija) ali sam bila 100% u svemu tome. Zatim sam dozvolila da zavisim od odluke svog oca, da ispadam neko ko nema svoj stav, svoje mišljenje i nema pravo da radi šta misli da treba. Ustvari, nisam ispala, ja to jesam, jer sam to dozvolila. Nikad se nisam borila za nešto što želim, jer su oduvek svi znali šta je najbolje za mene. Ovde sam shvatila da ubuduće treba da mislim svojom glavom, da sama donosim svoje odluke, da sama rešavam svoje probleme, da je za mene najbolje da u svom životu budem sama. A to je jedina stvar koju nisam želela u životu – samoća. Upoznala sam sebe na drugi način, videla koliko ustvari nisam sigurna u sebe i koliko dozvoljavam da drugi ljudi manipulišu sa mnom, jer je eto stiglo do njih. Ne bih volela da imam više osećaj da sam izgubila emocije, izgubila sam žicve, izgubila sam mogućnost da ljudima do kojih mi je stalo objasnim ono što želim, izgubila sam moć da bilo šta ispadne onako kako mislim i želim. Sve se dešava sa razlogom, ali mi je delimično krivo jer mislim da ovakvu traumu nisam proživela…. Ljudi su shvatili onako kako su videli, ispala sam najgora i ništa nisam uradila. Ovaj rijaliti mi je definitivno pomogao da vidim koje stvari napolju treba da promenim, koje odluke treba da donesem i koliko treba tebi da verujem. Kamo sreće da sve ovo ima nekog efekta i neku poentu na kraju, pa stvarno napravim nešto od svoje karijere. Ali opet, kada sam bila na sceni, slušala sve one komentare, smejala se na silu, samo da ne bih pokazala koliko mi je teško, osetila sam i poželela da nikada nisam trebala da uzmem taj mikrofom u ruke! Da li je moguće da sam toliko loša, da nisam za ovaj posao? Očigledno da jeste. Razočarana sam u sve ovo i jedva čekam da izađem odavde. Znala sam da ovo nije bilo za mene i da se ništa neće dobro završiti. Krivo mi je što su moji morali ovo da gledaju, slušaju… Kamo sreće da nikada nisam ušla ovde i bacila sebe u sve ovo! Najgore od svega je što sam shvativši neke stvari izgubila sve ono što sam imala pre ovog rijalitija. I što ne znam gde ću, šta ću ni kako ću posle ovoga! – stoji u njenom pismu.