Šta se dešava s Aleksisom Sančezom?
Ovo pitanje sve se manje čuje u krugovima bliskim Mančester junajtedu. Kao da su se oni čije srce kuca za te Crvene đavoli navikli na patnju, a pre svega na to da čovek od koga se očekivalo da promeni krvnu sliku tima više izgleda kao propali slučaj.
Aleksis Sančez je izgubio želju da igra. Ne fudbal, jer sigurno u toj južnoameričkoj ludoj glavi još ima vatre i strasti prema toliko obožavanoj igri. Ne za Mančester junajted zato što, kakav god da je, taj klub i dalje budi jaču emociju i važi za giganta. Doduše, uspavanog. Aleksis Sančez ne želi da igra fudbal za Mančester junajted u kojem deli prostor i vreme sa Žozeom Murinjom. Pre samo pola godine jedan od tri najbolja igrača Premijer lige, sada ljuštura golgetera od koga su strahovale čak i one najjače odbrane, oseća se prevareno. Žoze mu je obećavao vodeću ulogu i punu slobodu na terenu, a postao je rob izgubljene filozofije. Ideje bez pokrića.
Zato niko na Ostrvu nije bio iznenađen kada je osvanula vest da je Aleksis obavio razgovore sa svojim agentom Fernandom Felicevičem o prevremenom rastanku s Mančester junajtedom. Svestan je i Sančez da se to gotovo sigurno neće desiti u skorije vreme, odnosno sigurno ne pre narednog leta, ali samo razmatranje mogućnosti da napusti Teatar (propalih) snova najbolje govori o tome koliko mu se smučilo sve. A najviše Žoze Murinjo. Dobro obavešteni izvori na Ostrvu tvrde da je sve otišlo dođavola prošlog vikenda, kada je Murinjo odlučio da izostavi Sančeza iz protokola, iako ga je prethodno poveo u London na gostovanje Vest Hemu. To je bila kap koja je prelila čašu.
Navodno, došlo je do toga da više ne mogu da se pogledaju, da razgovaraju, da je Aleksisu muka od Murinja. Situacija se dodatno zakomplikovala uoči susreta sa Valensijom u Ligi šampiona. Čileancu nije bilo pravo što je morao da igra na desnom krilu, a ne na svojoj poziciji kraj leve aut linije. Murinjova ideja da Markusu Rašfordu udeli mesto na levom boku i tako oproba triling Rašford – Lukaku – Sančez nije upalila. Naprotiv. Izazvala je još veći gnev svog najskupljeg igrača, zbog čega se mnogi s pravom pitaju – za šta Aleksis dobija silne pare? Gotovo 600.000 evra nedeljno, 65.000 evra po utakmici, a posebno onih 16.500.000 evra kroz razne bonuse što je dosad leglo na njegov račun… U ovoj sezoni još čeka na prvenac. Bilo kakav. Makar to bila i asistencija. Zasad, kraj njegovog imena stoje samo bolne nule…
Zato i jeste – po mnogima detinjasto i neprofesionalno – uradio ono što su svi videli kada je izlazio s terena u 76. minutu: Murinja nije ni pogledao, niti mu pružio ruku. Šuška se da je Sančez jedan od čak sedmorice igrača koji su u konfliktu s Murinjom, a od ranije je poznato da ceo talas pobune u svlačionici vodi Pol Pogba.
Nije Aleksis Sančez zaboravio da igra fudbal. Nemoguće je da je neko koga je bilo milina gledati prethodnih godina jednostavno ostao bez one prepoznatljive energije, ratničkog duha, želje. Ima priče da ne može ni sa Polom Pogbom na terenu, jer obojica žele loptu u svojim nogama, a nijedan tvrdoglavo na popušta. Tu je onda i problematika sa Murinjom. Aleksis deluje ispijeno, bledo. Muči se i gubi u svakom dodiru s loptom. Umesto da mu odlazak u Mančester junajted bude veliki korak napred u karijeri, upao je u klopku. Napravio dva koraka unazad. Ne uklapa se u ideju ovog Junajteda, koji više niko ne može da gleda. Ništa što uradi na terenu odavno nije na (bar) prošlogodišnjem nivou.
Verovatno svakim delom svog bića Aleksis Sančez sad proklinje dan kada je izabrao crveni deo Mančestera, umesto onog plavog… Jer je veliki san pretvorio u košmar.
DONČIĆ DOBAR: MALO je FALILO za TRIPL DABL!
LAJKUJTE NAŠU STRANICU I PRATITE VESTI IZ SVETA SPORTA!
