Ništa nije funkcionisalo u ekipi Junajteda u prvom poluvremenu. Nije bilo nekih velikih prilika, ali njihova odbrana je konstatno ispadala, ofsajd zamke nisu funkcionisale, Pogba potpuno ugušen na sredini, pa nije čudo nakon što je posle loše markacije Pogbe, Ridiger sam posle kornera zatresao loptu glavom.
Gosti nisu videli Kepu izbliza, Čelsi je diktirao ritam preko Žorginja, izgledalo je iskreno, kao da se Murinjo oprašta od klupe.
A onda novi preokret, kao onaj protiv Njukasla u drugom poluvremenu. Čelsi je stao, izgubili su sigurnost, Murinjo je nanjušio krv.
Marsijal koji se nije video u prvom delu je nakon jednog karambola uspeo da savlada Kepu i ni iz čega poravna rezultat.
Tu su se tek oduzele noge domaćima, Sari je probao da pojača ritam uvođenjem Barklija, šansu je imao Kante, De Hea pokazuje zbog čega je najbolji golman na svetu.
A onda muk u Londonu, Mata se izborio po desnoj strani, ubacio loptu u sredinu, stigla je nekako do Marsijala, momak koji je u ratu sa klubom oko ugovora postiže još jedan gol, potpuni preokret, neočekivan, možda za sve, osim za Murinja.
Do kraja napadi Čelsija, šest minuta nadoknade i onda Ros Barkli u 96. minutu postiže gol za izjednačenje i veliku radost domaćih, Junajted je pobeda oduzeta u poslednjim sekundama. Došlo je do gužve, izgleda da je neko provocirao od službenih lica Murinja, došlo je do gužve koja će se tek razjasniti, ali na kraju, remi, ipak Čelsi može da bude zadovoljniji jer su izbegli poraz.