Kultura navijanja u Srbiji podrazumeva da sudije i protivnički igrači uvek budu na udaru, i ako se pogleda u tome nema ništa sporno, međutim, postoje neke stvari koje se više u međunarodnim takmičenjima ne trpe i prema njima postoji nulta tolerancija.
A one su i dalje da tako kažemo sastavni deo folklora na utakmicama srpskih klubova u evropskim takmičenjima i konstantno zbog njih ispaštaju najviše klubovi, ali i navijači koji očigledno ne shvataju koliko nanose štete svom voljenom klubu.
Ovde govorimo o onome što je gotovo nemoguće izbeći ni na jednoj utakmici Partizana ili Crvene zvezde u nekim evropskim takmičenjima u košarci, a odnosi se na ono što rade navijači tih klubova tokom utakmica smatrajući da tako „pomažu“ svom timu.
Mislimo na to što mnogi navijači u momentima kada su nezadovoljni sudijskim odlukama, smatraju da je njihov tim oštećen ili jednostavno žele da izvrše pritisak na sudije, posežu za onim što je kod nas postalo normalno – Zgrabi šta ti prvo padne pod ruku i gađaj teren, sudije, protivnike, šta god!!!
E pa, Evropa to više ne prašta i žestoko kažnjava, mada te kazne kod nas gotovo da ne pale, barem nisu do sada.
Partizan u sredu uveče u okviru 8. kola Evrokupa dočekuje u izuzetno važnom meču Valensiju, a trijumf bi mu omogućio da se ponovo uključi u borbu za prolaz u narednu fazu.
I očekivano taj meč doneće vatru na tribinama, pojačani naboj i pojačane emocije – sve ono što može jedna takva utakmica da nosi sa sobom, ali opet i u tim situacijama bi trebalo kada su „glave vruće“ opet bi trebalo malo razmisliti pre nego što se načini neki potez koji donosi štetu.
– Naša želja pred početak sezone bila je da imamo pune tribine na svakoj utakmici. Podrška je zaista ogromna, navijači daju ekipi neverovatan vetar u leđa i bili su jedan od presudnih faktora u dosadašnjim pobedama. Međutim, postoji i druga strana medalje, ne toliko popularna, a to je da reakcije kao što je ubacivanje predmeta na teren dovode do toga da klub, a time i sami navijači, ispaštaju – rekao nam je portparol kluba Ivan Ivković.
I sada dok mi pišemo o ovome znamo da će biti onih komentara „kakve to veze ima, pa to nije ništa strašno“, ali nije tako. Možda nije strašno, ali je kontraproduktivno i izuzetno štetno po klub.
Dovoljno o tome govori podatak da je Partizan do sada morao da plati kazne u iznosu od 10.000 evra i to sve zbog ubacivanja tvrdih i drugih predmeta na teren.
A ne zaboravimo da je sezona takoreći tek počela, tek se zašlo u drugu polovinu novembra, a gde je jun?! Ako se bude išlo tim tempom, samo od kazni koje klub plaća zbog takvog ponašanja u Evrokupu, ABA ligi i KLS dolazi se do značajne cifre.
– Partizan je ove sezone, a tek je novembar, platio 10.000 evra zbog incidenata na utakmicama protiv Asvela i Trenta. To je ekvivalent novca dobijenog prodajom 300 sezonskih karata u julu. Ispada onda da navijači te karte nisu kupili od Partizana, nego od Evrokupa. Kada se saberu sve kazne plaćene tokom jedne sezone, što evropskom takmičenju, što ABA ligi i KLS, to je u proseku dovoljno za ugovor jednog dobrog, perspektivnog igrača – jasno je stavio do znanja posledice Ivan Ivković.
A ono što je možda i najveća poenta svega – takvo ponašanje uopšte nema nikakvog efekta, niti uticaja.
Ranije su možda arbitri strahovali od toga, međutim, sada je organizacija Evrolige uzela u maksimalnu zaštitu sudije koje se sada osećaju daleko bezbednije i sigurnije i takvoj vrsti pritiska uopšte ne podležu, već potpuno suprotno – zauzimaju još čvršći stav sa svojim odlukama.
Mnogi će u ovom slučaju prokomentarisati da to uglavnom čine huligani iz organizovanih navijačkih grupa, ali situacija je nekako prilično suprotna, za ovakvom vrstom ponašanja posežu svi, pa čak i oni koji sebe nazivaju „simpatizerima“ ili „normalnim“ navijačima.
Recimo na utakmici protiv Asvela u hali „Aleksandar Nikolić“ su doletali predmeti na parket sa svih strana i svako ko je bio u dvorani je to mogao da vidi, a arbitri i posmatrači pogotovo.
Dakle, nije reč ovde o huliganskom ponašanju na utakmicama, već o lošoj navici među svim srpskim gledaocima i navijačima na tribinama, kojima gađanje delilaca pravde i ostalih dođe kao nešto što je obavezno, a u stvari sa žestokim posledicama.
I za kraj, ono što je najbitnije, da se razumemo. Niko ne traži da na utakmicama treba da vlada pozorišna atmosfera, jer na kraju krajeva to nije ni srž navijanja, a nikako nije ono po čemu su utakmice Partizana prepoznatljive i zbog čega stalno stižu pohvale od drugih klubova na račun atmosfere.
Neosporno je koliko je značajna podrška navijača sa tribina, koliko huk i glasno navijanje znače za igrače na terenu i koliko mogu biti „x faktor“, ali isto tako i svojim zvižducima i povicima mogu dekoncentrisati protivnika i na taj način pomoći svom klubu.
To i jesu takozvana dozvoljena sredstva i ono po čemu se prepoznaje ta vatrena atmosfera, takozvano grotlo Pionira.
– Pritisak koji podrazumeva srce, ruke i glas je ono po čemu je Partizan godinama prepoznatljiv i zbog čega protivnici dolaze na utakmice u Beograd sa velikim respektom. Ove druge stvari su nešto što moramo da neutrališemo, jer nam to svima čini ‘medveđu’ uslugu. Svi smo u dvorani sa željom da Partizan pobedi, ali time što će baciti upaljač na teren, navijač ne pomaže ni igračima, ni treneru, ni klubu – rekao nam je Ivković.
Uostalom, pitanje je trenutka kada će i Evroliga postati još stroža u slučaju ovakvih incidenata i prestupa navijača, i krenuti stopama recimo UEFA koja bez pardona prazni tribine i kažnjava zabranom prisustva navijača utakmicama.
E to bi tek bilo kobno po sve strane u ovoj priči i zato se ovo mora shvatiti kao jedno da ne kažemo od poslednjih upozorenja srpskoj navijačkoj publici da mora da shvati neke stvari i da određeni modeli i vrste ponašanja koji su ostali iz prošlosti više niko ne toleriše.
Lekcija se mora naučiti, a bolje je da bude naučena ovako, nego na onaj „teži“ i suroviji način.
LAJKUJTE NAŠU STRANICU I PRATITE VESTI IZ SVETA SPORTA!
