Ništa dodati rečima srpskog reprezentativca
Sad je sve kao u bajci. Igra u Seriji A, u idealnom je klubu za razvoj talenta, svake sedmice se suočava sa nekim od najboljih svetskih fudbalera… A nije bilo tako davno kad je morao čuvenom „88-icom“ da „guli“ od Žarkova do Zemuna, kako bi stigao od porodičnog doma na trening Partizana.
U tom periodu nije zapostaljao Nikola Milenković ni obrazovnje, pa je čim odradi trening u Sportksom centru crno-belih požrurio u školu, gde je naučio važne životne lekcije. O strpljenju, radu, disciplini, te ih danas, kad je uzor dečecima koji u Srbiji počinju da igraju fudbal ili grade karijere, prenosi, uveravajući da ne smeju da preksaču stepenice. Kao što ni on nije.
„Živeo sam na jednom kraju grada, na trening išao u drugi, a u školu na treći kraj. Ujutru sam odlazio iz kuće, a vraćao se uveče. Dešavalo se da se uspavam u autobusu, pa produžim vožnju do poslednje stanice, kad me slomi umor. Toga se moja majka i danas seća. Sad sam reprezentativac Srbije i član Fjorentine. Ispalo je sve kako valja“, zadovoljno konstatuje član poslednje četvorke Orlova u intervjuu Biljani Obradović za TV Partizan.
Prisetio se, ispostavilo se, ključnog trenutka dosadašnje karijere, kad je posle turbuilentne jeseni 2015. klub iz Humske 1 smenio Ljubinka Drulovića i na klupu doveo Ivana Tomića. Ostalo znate…
„Prvo smo sarađovali u Teleoptiku, kasnije me je prebacio u prvi tim Partizana. Stvari su se odvijale u pravom smeru. Deca moraju da shvate fudbal kao igru. Da im fokus bude na školi, a fudbal na drugom mestu. To je moj savet i toga sam se držao. Obrazovanje ostaje za ceo život i bitno je, a u fudbalu ne zna šta može sutra da se dogodi. Za mene je osnovno kada se ode u neku zemlju da se nauči jezik. Velika stvar. Moja je želja da igram u nekoliko zemalja da bih naučio što više jezika. Mnogo to znači u životu“.
Za one koji sad krče put ka velikoj sceni imao je poruku koja se može svrstati u kategoriju vanvremenskih, a posebno je zanimljivo što stiže iz usta momka koji je 12. oktobra proslavio 21. rođendan, što pokazuje koliko je zreo.
„Moraju da budu strpljivi i to je moja preporuka svima. Kada sam bio u mlađim kategorijama bilo je situacija koje nisu bile baš povoljne, kada sam bio van ekipe. Porodica je bila uz mene, davala mi podršku i tražila od mene da budem strpljiv. I bio sam. Kako je vreme odmicalo kvalitet je sve više dolazio do izražaja“.
Svestan je da je imao prirodnu uzlaznu liniju. Teleoptik, Partizan, Fjorentina, reprezentacija Srbije. Ništa mu niko nije poklonio, za sve se sam izborio.
„U mojoj karijeri se sve brzo dešava. Pokušavam da ostanem na zemlji, koncentrisan, kako bih napredovao iz dana u dan. Prelazak u prvi tim Partizana mi je delovao kao san. Uvek sam verovao u kapacitete i kvalitete i znao sam da će doći dan kad će isplivati. Ta želja mi se brzo ostvarila, ali, mislim da sam sve dobro podneo. Ostao sam isti, pokušavam samo da radim svoj posao“.
I te kako dobro. Imao je gde da nauči šta znači igranje pod pritiskom, jer kako je njemu baš Tomić objasnio „0:0 je nepovoljan rezultat za Partizan, zato od prve sekunde moramo da jurimo da ga promenimo“.
„Teško je igrati u Partizanu, ali je isto tako i lepo. Posle poraza i nerešenih rezultata nastaje haos, a pobede donose lepotu. Tako je u svim šampionskim timovima, pa i kod crno-belih. Stariji igrači i treneri pomažu mlađima da se izbore sa pritiskom“.
Prisetio se Bleki nezaboravnog pohoda na duplu krunu iz sezone 2016/17.
„Malo ko je verovao da Partizan može do titule, ali nam je Marko Nikolić svaki dan govorio da šansa postoji i da trofej nije izgubljen. Vodio nas je entuzijazam, nismo posustajali nijednog trenutka, verovali smo i na kraju smo uzeli duplu krunu. Kako smo nizali pobede, tako je i podrška navijača bival veća. Sjajan period“, uverava sjajni štoper i(li) desni bek, podsetivši na motivacione poruke članova porodice i devojaka pred finale Kupa sa Crvenom zvezdom, kad je baš on bio čovek odluke. „Bili smo ispražnjeni pred finale. Taj video nas je podigao, motivisao, igrači su se ježili dok su gledali. Bolji kraj tog perioda u Partizanu nisam mogao da zamislim, bila je to poslednja moja utakmica za crno-bele u tom periodu“.
Letos se pominjalo da bi Nikola Milenković mogao u Atletiko kod Dijega Simeonea, Juventus ga je stavio na spisak želja za naredni jun, a i prošlomesečna poseta Žozea Murinja Podgorici jasan je nagoveštaj da je i Mančester junajted zainteresovan.
„Kad sam čitao takve naslove bilo mi je drago. Navikao sam da sve ide svojim tokom, da ne forsiram ništa u karijeri. Živim u sadašnjosti, budućnost ne mogu da predvidim“, zaključio je srpski defanzivac.
LAJKUJTE NAŠU STRANICU I PRATITE VESTI IZ SVETA SPORTA!
