JEVTIĆ ISKRENO: Zvao me je Partizan ali sam rekao ne jer mi je Zvezda u srcu

Loading...

Darko Jevtić jedno je od zvučnijih imena u poljskom Lehu, u kom ima već prilično dug staž. Bio je želja Partizana, sanja dres Srbije i voleo bi da zaigra za Crvenu zvezdu, a ime je izgradio kroz omladinsku školu Bazela.

Ipak, ima već dug staž u Poznanju, pa je željan novih izazova.

– U Lehu sam već dugo, četiri i po godine, to je dug period, OK mi je, zadovoljan sam klubom, gradom i ima naših ljudi, saigrača – kaže za Telegraf Jevtić, ali priznaje da bi voleo da se oproba u novoj ligi.

– Iskreno, zasitio sam se i vreme mi je da promenim sredinu, video sam sve, osvojio titulu, tri puta sam doduše u finalu ostao bez Kupa, imam Superkup, ali eto, mislim da je prvenstvo ipak važnije.

Često se dešava da srpski jezik kod brojnih igrača sa švajcarskog područja, koji su ceo život proveli van svoje zemlje, nije baš sjajan, što za Jevtića ne važi.

– Ja sam mnogo popravio jezik jer pričam sa našim ljudima, naravno, tamo sam naučio nemački koji mi je kao maternji jer sam na ulici i u školi stalno morao da govorim tako. Lakše mi je bilo da pričam na nemačkom, ali sva sreća, pa sam upoznao dosta naših ljudi i pričao sam stalno srpski, pa sam ga dobro savladao.

SRBIJA, ŠVAJCARSKA, DŽAKA I ŠAĆIRI

Dugo se gradila startna pozicija za seniorsku karijeru, a u jednom trenutku Jevtić je bio na pragu svlačionice Orlova.

– Prošao sam sve generacije do 21. godine u švajcarskoj reprezentaciji, onda sam tek po dolasku u Poljsku bio u nekom periodu tema prelaska u srpsku reprezentaciju. Međutim, tada se smenio selektor, tu je propala cela priča. Ali dobro, mlad sam još, radim na sebi. Videćemo šta će budućnost doneti.

Kako je sve zapravo propalo?

– Ja sam razgovarao sa Ćurčićem, rekao mi je da mu se sviđam kao igrač i da prati moje utakmice, tada sam bio baš u dobroj formi. Rekao mi je da nastavim tako i da će biti prilike za poziv. Međutim, posle je on otišao i nije se poklopilo da dobijem poziv.

Jevtić u dresu Leha protiv svog Bazela Foto: Guliver/Philipp Schmidli/Getty Images
Koliko je jaka želja kod naše dece u inostranstvu da zaigraju za Srbiju? Ima i drugih primera, mnogi žale što je Arnautović ostao u Austriji.

– Evo imaš primer Prijovića, odrastao je u Švajcarskoj i mislim da je od mlađih generacija igrao za Švajcarsku. Mislim da je imao jaku želju da igra za Srbiju, to je i moja želja, znam odakle sam, odakle su mi roditelji, svakom detetu je to san. Imao sam idole uvek iz srpske reprezentacije. To je želja svakog deteta, gde god da odraste, a nisam mogao da biram gde ću da odrastem. Bitno je da znam odakle sam i mislim da generalno nema velike razlike u želji kad je u pitanju dijaspora.

Švajcarska je zemlja u kojoj dominiraju doseljenici sa naših prostora, kakav si odnos imao sa drugima? Videli smo i letoš sta se dogodilo na Mundijalu tokom meča sa Švajcarcima, kada su Šaćiri i Džaka zapalili strasti…

– Ja sam sa njima igrao, znamo se i od malena, sa Džakom sam išao u školu i nikada nije bilo problema sa političke strane. To je bio sasvim normalan odnos, ja sam se tome naučio, nije mi važno odakle su. Zato meni nije bilo jasno šta se izdešavalo, da oni kao sportisti rade te stvari, to mi ne ide u glavu i nisam to mogao da shvatim.

ZVEZDA ILI PARTIZAN?

Nekoliko puta si rekao da si bliži crveno-belima, da li je bilo šanse da zaigraš za Zvezdu?

– Jeste, navijam za Zvezdu od malena, to je klub pored Bazela za koji ja od malih nogu navijam, tako je uvek bilo. Ispratio sam sve utakmice Zvezde u Ligi šampiona i bodrio ekipu.

– Bio je pre godinu dana neki razgovor i čuo sam se sa nekim menadžerom, postojala je opcija, međutim to nije uspelo. Ali naravno da bih voleo da zaigram na Marakani.

Kako je propala priča sa Partizanom, koji te je u jednom trenutku želeo?

– Tačno je da sam imao menadžera koji me je zvao i pitao da li bih želeo da pređem u Partizan, rekao sam da trenutno ne dolazi u obzir, Partizan me ne zanima toliko kao Zvezda.

Da li si imao priliku da odgledaš meč Zvezde uživo?

– Nisam bio na Zvezdinoj utakmici, samo na Partizanovoj odavno. Bio sam klinac i tata mi je navijač Partizana, imao je želju da odemo, bili smo prvo na Marakani, a posle smo otišli da gledamo meč sa Đurgardenom. Tada sam bio baš klinac i tada je bio u Partizanu Tomas Žonsa, koji je sada meni sportski direktor u Lehu.

– To je jedina utakmica u Srbiji koju sam ispratio uživo. Posle se nije ni moglo, stalno sam igrao utakmice, često su to termini kada igra Zvezda… Moj najbolji drug je ispratio dosta mečeva, i reprezentaciju je gledao, ja nikada nisam imao priliku, ali mi on uvek ispriča sve, kako je bilo i šta se dešava na tribinama.

POLJSKA

Osvajao si trofeje, da li se neka utakmica na putu do njih posebno izdvojila?

– Jedna od dražih utakmica je kad smo dobili Legiju u Varšavi sa 2:1, dao sam gol i prestigli smo ih, preuzeli 1. mesto i zadržali ga do kraja sezone. To je moj najbolji meč, ali i prošle godine kada smo ih dobili sa 3:0 u prošloj sezoni. Te dve utakmice baš pamtim.

Čini se da iz Poljske baš i nije lako doći do dresa Srbije? Miroslavu Radoviću na vrhuncu karijere i forme nije uspelo da zaigra za nacionalni tim.

Uvek u tandemu sa Nikolom Vujadinovićem Foto: Telegraf.rs
– Baš je bio u formi i nije dobio poziv, mislim da je stvarno teško iz Poljske ući u reprezentaciju, ali strpljiv sam, u dobrim sam godinama za fudbalera, videćemo, trebalo bi da promenim nešto u narednih godinu dana. Dok budem ovde, davaću maksimum da izvučem najbolje, kroz golove i asistencije.

Jezik ti nije bio velika barijera?

– Poljski nije lak, kada sam došao prvog dana, posle par meseci sam shvatio da nije toliko strašno, posle pola godine sam razumeo sve, ali mi je godina trebala da i sa medijima pričamo. Nama je lakše, Ukrajincima i sličnima… Baš nas gotive, ko god iz Srbije dođe, doživeo sam da mi skandiraju ime i to je stvarno lepo. Mislim da vole naš karakter, stojimo iza toga što radimo i to gotive. Imamo svoje ja i to cene.

Loading...