Sada su životne navike znatno drugačije
Poslednje godine bile su vrlo teške za Rija Ferdinanda i njegovo troje dece. Prvo mu je 2015. od raka umrla supruga Rebeka Elison. Na leto 2017. na onaj svet otišla je i majka Dženis Sent Ford, takođe od raka. Nije zato ni čudno što se Ferdinand posle svega okrenuo neuobičajenim metodama kojima želi da spreči mogućnost da mu deca ponovo preživljavaju ovakve traume.
DNAfit zove se njegov poslednji “izum“. Nije baš da ga je Rio izumeo, ali ga promoviše. Reč je o paketiću čiji je zadatak da vam na osnovu vašeg DNK lanca pokaže šta biste trebalo da jedete i kako da trenirate da bi što duže proživeli. Ni to ne treba da čuti, imao je Ferdinand i ranije slične poslovne zahvate, umeo je da snimi dokumentarac o smrti supruge kako bi pomogao ljudima u sličnim situacijama, napisao je i knjigu na istu temu, potom je pokrenuo sopstvenu modnu liniju, radio kao TV komentator, dok u poslednje vreme predvodi kampanje protiv izlaska Velike Britanije iz Evropske unije i protiv korišćenja noževa u uličnim tučama.
Zanimljiv život dakle, mada će neko reći nije ni izbliza zanimljiv kakav je bio na početku igračke karijere. Promovišući DNAfit naime Ferdinand je u intervjuu za Gardijan prosto morao da se dotakne i igračkih dana. S obzirom da naučnici još nisu utvrdili da je DNAfit prava stvar, a ne prevara, Rio je upotrebio malo svog “delbojevskog“ šarma…
“Verujem mi, da sam imao ovo igrao bih duže, imao bih barem 100 utakmica za reprezentaciju Engleske“, uverava Ferdinand novinara Gardijana.
Uz pomoć stručnog saradnika Avroma Lasarova ide i dalje – valjda da pokaže dao zna o čemu priča – pa kaže da bi sada znao da je dobro da popije jednu čašu vina dnevno, jer bi alkohol u umerenim količinima mogao da mu poveća nivo dobrog holesterola. Priznaje ipak da je na početku igračke karijere i te kako znao da preteruje sa unosom alkohola. I dalje voli da popije čašu “ginis“ piva ili viski… A nekad?
“Pio sam mnogo kad sam bio mlađi. Po osam, devet, 10 krigli piva. Onda bih prešao na vodku“, smeje se Ferdinand.
“Mogao sam da pijem ceo dan, legnem, probudim se i sve ispočetka. Kad sam bio mlađi. Sad kad me pitaju da li zbog nečega žalim, samo kažem da ne bih pio alkohol. Bio sam ludak. Dok sam igrao za Vest Hem… Čitavi delovi karijere su jednostavno zamagljeni. Ljudi pričaju o nekim igrama, nekim rezultatima, a ja sedim pored i klimam glavom, nemam pojma o čemu govore jer se ničeg ne sećam“.
I tada je ipak bilo određenih ograničenja. Recimo, nije se pilo pre utakmica.
“Ne, uvek posle. Subotom ili nedeljom. Takva je bila kultura u Vest Hemu. Fudbal i piče u noćnom klubu. Podrazumevalo se“.
U Mančester junajtedu doduše ozbiljnije priča. Tamo se tokom sezone nije smelo piti. A kad dođe odmor.
“Leti bih pio po dve nedelje bez prestanka“.
I to je Rio Ferdinand. Samo što je on bio dovoljno pametan da shvati kad je trenutak da se uozbilji.