Moguće i novo ime Partizanovog stadiona… Kako je tekla višegodišnja borba za povratak svojine
Nova etapa u životu Partizana. Neko će reći „ništa se ne menja“, međutim, presuda Apelacionog suda, po kojoj je stadion u Humskoj 1 vraćen svojini crno-belih, otvara prostor za realizaciju ambicioznog plana o rekonstrukciji objekta starog sedam decenija.
Još tokom 2018. najavljeno je da će Partizan tokom ove godine „našminkati“ stadion otvoren još 9. oktobra 1949, međutim, do juče nije postojao pravni okvir, jer se slučaj vukao po sudovima i niko sa sigurnošću nije mogao da predvidi epilog. No, sad kad više prepreka nema, kad su se stekli uslovi da radovi počnu, na Topčiderskom brdu najavljuju poteze koje će vući tokom 2019.
„Država je spremna da uloži u rekonstrukciju Partizanovog stadiona 15.000.000 evra. Na tome smo izuzetno zahvalni! Nismo jedini koji će dobiti novac, jer je planirana i rekonstrucija stadiona Crvene zvezde, Vojvodine, niškog i kragujevaćčkog Radničkog. Duboko držimo da je ovo čas kad ćemo da budemo u prilici da neku od grupnih faza evropskih takmičenja dočekamo u dostojnom zdanju naše tradicije i slave“, ponosno će prof. dr Vladimir Vuletić, potpredsednik Parnog valjka i najzaslužniji čovek za još jednu dobijenu pravnu bitku.
Projekat rekonstrukcije stadiona u Humskoj završila je firma „Mašinoprojekt“, a ideja je da na bazi plana iz 2007. kad je u fotelji generalnog sekretara sedeo Žarko Zečević dom crno-belih dobije novi izgled. Predviđeno je pokrivanje, renoviranje loža, sređivanje istočne i zapadne tribine, sve zarad boljeg komfora gledalaca. Takođe, radi se na ugradnji rejača, renovinarnju svlačionica, a novi izgled dobiće i upravna zgrada.
„Projekat projekat Žarka Zečevića sa švajcarskom kompanijom Maraci iz prve decenije ovog veka, već je bio gotov, zatvorena je bila i finansijska konstrukcija, stiglo se do generalizacie, međutim, baš u vreme kad je trebalo da počnu radovi na izgradnji stadiona koji bi ličio na Jang Bojsom u Bernu, pojavlja se tužba Ministarstva odbrane. I ceo posao je stopiran“.
Sad je druga priča. Rad se na završetku papirologije, pa je realno očekivati da u drugoj polovini godine mašine „zabrekću“ poviše Autokomande.
„Teško je očekivati da radovi počnu pre leta. Stručne službe rade, a kad grad usvoji detaljne regulacione planove može da se gradi“.
Ono što je posebno interesantno jeste da se jasnim svojinskim odnosima stekao uslov i da Partizan zaradi koji evro na komercijalnom planu.
„Ako Bajernov stadion može da se zove Alijanc arena ili da Emirati polažu pravo na Arsenalov objekat na još deset godina, ne vidim razlog zašto Partizan ne bi pratio svetske trendove i tako sebi ubacio dodatni novac u kasu u vidu prava na ime stadiona. U tom pogledu, neke kompanije iz Francuske i Kine već su nam se javile, pa bismo mogli da dobijemo i novo ime“, otkrio je Vuletić.
Navijači Partizana su oduševljeno dočekali jučerašnju informaciju. Među crno-belima se glasno čuje „stadion je naš“.
„Partizan je uspeo da ostvari 30-godišnji san! Čestitam navijačima: ovo je njihova kuća, u nju bi trebalo da se vrate, što je pre moguće i što je brojnije moguće. Ujedinjenije“, poruka je Vladimira Vuletića, potpredsednika crno-belih.
GENERAL KADIJEVIĆ GLEDAO DALEKO
Vuletić je potanko objasnio ko je i kako uspeo da omogući Partizanu da se izbori za formalni povratak svojine u vlasništvo:
„Isti pravni tim koji je prošle godine, baš u ovo doba, izvojevao pobedu nad disciplinskim organima UEFA, pobedio je opet. Pomognut i advokatom Mišom Kostićem, kao i novim zamenikom generalnog direktora Partizana, Milorad Nikolić, vrlo talentovanim pravnikom, ostvario je novi trijumf, pošto je Apelacioni sud ukinuo rešenje Višeg suda od 7. septembra 2017. i odbio sve tužbene zahteve! Sad mogu u penziju“, smeje se profesor. „Došli smo u priliku da pravnim argumentima pokažemo da je pitanje ostanka pravne države i njenih temelja moguće samo ako institucije u potpunosti radi svoj posao. Snaga i sila prava su uvek značajniji ispred prava sile“.
Ceo slučaj potiče još od 1989. godine kad je tadašnji prvi čovek armije, savezni sekretar za narodnu odbranu, general Veljko Kadijević, potpisao akt u skladu sa tad važećim propisima, na osnovu kojeg je sačinjen ugovor o prenosu prava korišćenja na nepokretnostima bez naknade.
„Imali smo situaciju da je na osnovu reakcije javnog pravobranilaštva Ministarstvo odbrane na čelu sa Draganom Šutanovcem 2007. pokušalo da pobija konačni upravni akt, koji se mogao pobijati u okvirnim rokovima godinu nakon donošenja?! Taj akt je, inače, donet 1989. od strane tadašnjeg saveznog sekretara vojnog Veljka Kadijevića: u nadležnosti koju je imao, imao je diskreciono ovlašćenje da potpiše upravni akt o prenosu trajnog korišćenja bez prava naknade. Otišao je nekoliko koraka ispred, pribavio mišljenja svih relevantnih institucija, prošao upravni postupak i tek onda potpisao akt. To nije morao da uradi“.
Od 2007. sve do juče postojala je pretnja da će država oduzeti imovinu crno-belima.
„Viš sud je 2013, posle šest godina suđenja, usvojio tužbeni zahtev ministarstva vojnog i sve u Partizanu ostavio u čudu. Žalili smo se na odluku Apelacionom sudu, vratio ju je na ponovo suđenje Višem sudu, koji je ponovo doneo istu odluku. Podneli smo ponovo žalbu, Apelacioni sud je postupao kao kasacija i tad je doneo ovakvu odluku. Pravosnažnu, koja se više ne može pobijati Mogla je biti pobijana zahtevom za reviziju od pravobranilaštva ministarstva vojnog, međutim, ti rokovi su istekli 16. januara. Možemo da kažemo: neka bude pravde, makar propao svet. Stadion je ostao, nije postao, naš“, dodao je Vuletić.
GRAD BEOGRAD NIJE HTEO STADION
Da bi razvejao neke dileme iz prošlosti kako je „stadion poklonjen Partizanu“, Vuletić je reagovao:
„Malo je poznato da je stadion 1989. ponuđen Gradu Beogradu na upravu, isti ugovor, pre nego fudbalskom klubu. Grad je odbio! Kako i ne bi, godišnji troškovi za održavanje stadiona su preko 1.000.000 evra! Sve ove godine Partizan to servisira. Najzad, retoričko pitanje: proces sukcesije, koje su vodile sve države nastale na prostoru bivše Jugoslavije, dolazili smo u situaciju da se potražuju stranice knjiga, a nijedna nije zahtevala da se delimično i njoj dodeli svojina nad stadionom Partizana, ako gledamo da je nešto vojno…“