Ako posle svega želite da tražite bilo šta pozitivno u katastrofalnom epilogu po Partizan, ovde ćete pronaći nešto od toga…
Evropsko proleće bilo je za Partizan nadohvat ruke u većem delu meča sinoć u Hagu.
Sve je išlo kako se samo poželeti može, brzo vođstvo, pa još jedan gol, uz odličnu, dopadljivu igru, sigurnu i u defanzivi, bez ozbiljnije prilike za rivala, a kada je u 83. minutu AZ Alkmar ostao bez svog najboljeg streca Majrona Boadua, koji je zaradio crveni karton i neće igrati u poslednjem kolu protiv Mančester junajteda, utisak je bio upotpunjen.
Ali, umesto da mirno privede meč kraju, Partizan je sam sebi zagorčao život i dozvolio brojčano slabijem rivalu da izvrši snažan pritisak i da ekspresno stigne do izjednačenja – 2:2.
Gubitak je ogroman – rezultatski je sve bilo jasno odmah po završetku meča, a finansijski, umesto još 570.000 evra koje su mu već bile u “džepu“, Partizan će moći da računa samo na 190.000 evra, koliko donosi remi u Ligi Evrope. Osim toga, crno-beli su ostali i bez prilike da eventualno zarade i dodatni novac od plasmana u nokaut fazu Lige Evrope.
Do kraja grupne faze, Partizanu ostaje još utakmica poslednjeg kola protiv Astane, 12. decembra u Beogradu.
Ta utakmica nema značaja kada je u pitanju plasman u sledeću fazu takmičenja, ali iz dva druga razloga ipak nije beznačajna.
Naime, Partizan je sinoćnjim remijem uvećao svoj klupski koeficijent sa 19.000 na 20.000, a ukoliko savlada Astanu, klub iz Humske će ovu evropsku sezonu završiti sa koeficijentom 22.000, što će mu dosta značiti u žrebu kvalifikacija za sledeću evro-sezonu.
Pomenuli smo već i zaradu koju donosi pobeda u LE, pa ukoliko je crno-beli ostvare protiv kazahstanskog tima, njihova kasa biće punija za još 570.000 evra, uz dodatnu zaradu od ulaznica.
Dakle, nije svejedno, ima Partizan još za šta da se bori…