Foto: Sportal
Crvena zvezda je juče ubedljivo savladala Radnički 1923 – tim koji nije znao za poraz više od tri meseca, je nakon sedam pobeda i dva remija sa lakoćom rutinski ,,deklasiran’’ na Marakani sa 5:0. Stamenić, Endiaje (dva puta), Hvang i Katai su bili egzekutori, ali je trijumf došao kao šlag na tortu iscrpnog rada koji krasi povratnički mandat Vladana Milojevića u Zvezdi.
Bilo je od početka jasno da se Barak Bahar nimalo ne uklapa u srpski stil igre i način na koji ljudi u našoj zemlji doživljavaju najvažniju sporednu stvar na svetu. Možda je Zvezda počela sezonu snažno, ali nastavak sezone i slabe partije u evropskim utakmicama su sve više bacale sumnju na rad izraelskog trenera, koji je, nakon što je izgubio u 171. večitom derbiju napustio klupu tima iz Ljutice Bogdana.
Milojevića je Zvezda dočekala raširenih ruku, a kako i ne bi, nakon svega što je iskusni strateg doneo klubu tokom prvog mandata. Od početka prolećnog dela sezone razlika je lako uočljiva. Crveno-beli igraju snažno, stabilno, dominantno i atraktivno, čime zaokružuju sve karakteristike kakve treba da poseduje klub koji nosi epitet najboljeg u zemlji.
Treneru se tokom prvog mandata dosta zameralo što praktikuje defanzivniji stil fudbala nego što se od Zvezde naviklo, iako je donosio rezultate. Čini se da je Milojević otkako se vratio uspeo dosta da napreduje u tom segmentu budući da Crvena zvezda ovog proleća nije dala tri gola samo protiv Voždovca na otvaranju i u večitom derbiju koji je, po mišljenju fudbalske javnosti, bio jedan od najboljih u 21. veku.
Uspeh se, osim u odličnim rezultatima i povratku na prvo mesto na tabeli, beleži i u povratku samopouzdanja određenim igračima koji kod Bahara nisu mogli da dođu do izražaja. Ime koje se prvenstveno izdvaja je, svakako, Šerif Endiaje koji je došao u Zvezdu za veliku svotu novca koji definitvno nije opravdao do kraja kalendarske godine. Otkako radi sa srpskim strategom Šerif se preporodio na sedam utakmica postigao pet golova dok je kod izraelskog stručnjaka tokom cele polusezone pogodio samo jednom, i to u večitom derbiju kada se lopta praktično odbila od njega. Jasno je, i često se potencira, da Milojević vredno radi na psihologiji igrača i svakoga tretira kao vrednog pojedinca, što se i odražava na njihove partije na terenu. Šansu dobijaju jednako i mladi igrači koji pored Milojevića na pravi način mogu da usmere veliki talenat koji poseduju.
Utisak je da Milojević i Zvezda napreduju srazmerno, šef stručnog štaba iz dana u dan pokazuje sve veće iskustvo i njegov trag u klubu postaje sve značajniji (što je svakako bio i do sad) dok srpski šampion u njemu dobija harizmatičnog vođu koji iz svakog igrača izvlači maksimum i koji savršeno sklapa napad i odbranu. Ako se ovako nastavi deluje da će navijači sa pravom moći da se raduju letnjoj euforiji i evropskim susretima koje ona donosi, i da će pod sigurnom rukom Vladana Milojevića moći da gledaju dominantntu i nezaustavljivu Crvenu zvezdu.
