Foto: Facebook
Zbog proširenja površinskih kopova “Kolubara” nekoliko mesta iz lazarevačkog, lajkovačkog i upskog atara, prosto je izbrisano sa svih mapa. Nema više kuća, plodnih oranica… Reke su promenile tokove. Sakulja, Medoševac, Cvetovac, Vreoci, Kalenić, Zeoke su sama neko od naselja. Meštani su nove domove izgradili u Lazarevcu, Lajkovcu, Obrenovcu, Stepojevcu, Ljigu…
Grupi tih mesta pripada i Mali Borak. Nekada pitomo mesto na tromeđi Lajkovac-Lazarevac-Ub, prestalo je da postoji. Tamo gde je bilo ovo selo danas je ogromna rupa koja je ostala pošto su ogromne mašine (bageri glodari) izvadili ugalj kojim se snabdevaju elektrane i toplane širom Srbije.
Razumljivo, ostao je Mali Borak i bez fudbalskog terena koji je bio uz put koji je ranije bio Lajkovačka pruga, a kojom je klecao popularni “Ćira”. Teren na kojem su odigrane brojne velike utakmice. Bili su Borčani i važan faktor u tadašnoj Posavsko-podunavskoj zoni.
Posle nekoliko godina pošto je selo nestalo, a ima toga preko 20 godina, nekadašnji meštani, fudbalski zanesenjaci, odlučili su da osnuju ponovo klub i krenuo od nule.
– Do raseljavanja mesta klub je nosio ime “Tamnava”, ali smo mi sada odlučili da ime bude po mestu, da nas podseća na naš zavičaj – priča sa setom u očima Pera Hinić, nekadašnji golman i član rukovodstva ovog kluba.
Borčani su za novu adresu izabrali Ćelije, mesto lajkovačke opštine. Na terenu “Dimitrija Tucovića” igraju kao domićini.
– Hvala dobrim ljudima iz Ćelija što nas prihvatili. Godinama smo igrali u istom rangu, a možda će i ponovo. Nemamo mogućnost da dobijemo svoj dom, jer od našeg mesta nije ostao ni pedalj zemlje – ističe Hinić.
Danas je Mali Borak član Opštinske liger Lajkovac- Ljig*Mionica. Jesen je završio na prvo mestu sa 26 bodova, dva više od Spartaka iz Ljiga.
– Tim čine igrači iz starog Malog Borka i tek po neka pridošlica – nadovezuje se na priču Branko Tomašević, jedan od članova uprave.- Prvi smo kao što je bilo i prethodne sezone. Trabalo je da uđemo u viši rang, ali nemamo dovoljno sredstava za to “planinarenje”. Viši rang traži i pojačanja, putovanje, a nama je budžet skroman. Videćemo šta ćemo na leto, ako ponovo budemo najbolji.
Kada igra Mali Borak tog dana se okupljaju bivši meštni. Naviru iz svih pravaca. Hrle u zagrljaj klubu koji čuva uspomenu na njihovu pitominu iz koje su pobegli pred naletom moćnih rudarskih mašina.
“U Srbiji beše jedno selo malo, po imenu Mali Borak zvano” – slogan je svih u ovom klubu, koji su lokalni muzičari čak pretvorili i u pesmu. Pesmu punu emocija.