Foto: Starsport
Fudbaleri Partizana su poslednju titulu osvojili u sezoni 2016/17, a na klupi crno-belih je sedeo Marko Nikolić. Od tada je samo par puta bio Partizan blizu da ugrozi Crvenu zvezdu u pohodu na titulu, ali je ipak svih šest titula otišlo na crveno-belu stranu Topčiderskog brda.
Čak sedam trenera je promenjeno od osvajanja poslednje titule i za sve važi jedna stvar – svi su bili igrači Partizana i imena dobro poznata crno-beloj javnosti.
Miroslav Đukić je zamenio Nikolića nakon osvojene duple krune i navijači su od njega očekivali pohod na grupnu fazu Lige šampiona. Olimpijakos je bio nepremostiva prepreka, a Partizan je takmičenje nastavio u Ligi Evrope. Nakon uspešnog prolaza grupnog dela takmičenja, zaustavila ga je Viktorija Plzenj ukupnim rezultatom (3:1). Prvenstvo su završili iza najvećeg rivala sa 17 bodova zaostatka.
Na mestu trenera ga je zamenio Zoran Mirković koji nije uspeo da napravi razultat svog prethodnika, te je učešće u Evropi završio u četvrtom kolu kvalifikacija drugog po rangu evropskog takmičenja porazom od Bešiktaša. Sa klupe Partizana je svojevoljno otišao nakon poraza od Voždovca na „Krovu“ (0:1), a njega je zamenio Savo Milošević.
Nije imao mnogo vremena, čovek kojeg je zamenio je već napravio veliki minus, ali je Savo do kraja sezone osvojio Kup Srbije. Uspeo je da uvede svoj tim u grupnu fazu, ali je osvojio treće mesto, dok su ispred bili Mančester Junajted i AZ Alkmar. Nije uspeo da osvoji i drugu godinu u nizu najmasovnije domaće takmičenje, jer je Vojvodina slavila nakon penala i osvojila drugi kup od osamostaljenja naše zemlje. Upravo protiv pomenutog rivala je poslednji put vodio Partizan, te je posle poraza (2:3) u šestom kolu prvenstva dao otkaz i prepustio kormilo pozantom licu, Aleksandru Stanojeviću.
Nije počeo uspešno popularni Stanoje i porazom od Šarloe ispao iz evropskih takmičenja. Prvenstvo su crno-beli ponovo završili na drugog poziciji sa čak 95 bodova, ali je Crvena zvezda imala samo tri remija i osvojila neverovatnih 108 bodova. Imao je loše trenutke kada je Flora iz Talina savladala njegovu ekipu sa 2:1. Uprkos takvom porazu Partizan je obezbedio proleće i u prvom meču nokaut faze prošao češku Spartu (3:1). Međutim, Fejenord je bio prilično ubedljiv i izbacio srpskog vicešampiona sa ukupnim rezultatom 8:3. Partizan je imao velikih +5 pred večiti derbi u februaru mesecu, ali su crveno-beli golovima Ohiaj i Kataija preokrenuli sezonu u svoju korist i osvojili petu titulu u nizu. Poraz u finalu Kupa od pomenutog rivala je značio i kraj na klupi stručnjaka koji je jedini vodio Partizan u Ligi šampiona od kad se igra u novom formatu.
Ilija Stolica je bio naredni trener koji je došao da ugasi požar u svom klubu. Nije uspeo, pa je posle ispadanja od AEK-a iz Larnake u kvalifikacijama za Ligu Evrope napustio klupu nakon mesec dana provedenih u Humskoj. Gordan Petrić je dolaskom podigao mentalitet svoje ekipe i odveo je u Ligu Konferencije. Nakon uspešno prebrođene prve faze, Šerif je u nokaut delu bio nemilosrdan i izbacio crno-bele.
Igor Duljaj je na reprezentativnoj pauzi zamenio Petrića, ali nije stavljen u zavidan položaj pošto je njegova ekipa imala veliki minus i sigurno je ostala i šestu sezonu bez titule. Završili su crno-beli na poziciji četiri sa čak 25 bodova zaostatka za Crvenom zvezdom. Ove sezone je priča drugačija, nakon blamantnog poraza od Nordsjelanda, napravio je Duljaj respektabilan tim sa napadom na titulu. Sve je išlo dobro do derbija, nakon kojeg je Partizan prosuo bodove protiv Napretka (0:1) i Mladosti iz Lučana (1:1).
Postavlja se pitanje da li je ova tama nad Humskom posledica loše selekcije trenera ili je uprava Partizana najveći krivac. Navijači bojkotuju, prednost u odnosu na večitog rivala je postala zaostatak u samo dvakola, te se čini da će i ove sezone Partizan ostati praznih šaka.
