Foto: Starsport
Pamtiće ga Superliga, pamtiće ga najviše Partizan, pošto je Nemamja Tomić ostavio izuzetan trag u srpskom fudbalu. Međutim, došlo je vreme da se kaže kraj.
Od njega kao fudbalera oprostio se i Radnički iz Kragujevca, klub u kom je ponikao i završio karijeru.
–Otišao je kao jedva punoletan, a vratio kao već ostvaren igrač u zenitu karijere, kako bi pomogao svom matičnom klubu da se vrati tamo gde pripada. Svojim lucidnim potezima i majstorijama punio je oči navijača, koji su mu u ekstazi klicali: ‘Neco, doktore!’ Zbog svoje urođene harizme, šarma i duhovitosti bio je omiljen među saigračima. Sa njim je svlačionica uvek odisala pozitivnom atmosferom. Dočekao je da sa svojim Radničkim ostvari vekovni san o plasmanu u Evropu, a onda je odlučio da se povuče. Jer odlika velikih igrača je da prepoznaju trenutak kada treba da siđu sa fudbalske pozornice. Iza njega ostaje bogat fudbalski amanet, satkan od brojnih driblinga koji ostavljaju bez daha, efektnih golova i svih onih sitnih fudbalskih trikova koje je poput mađioničara sa lakoćom izvlačio iz rukava. Iako je odlučio da okači kopačke o klin, to ne znači da mu se putevi sa matičnim klubom mimoilaze. Naprotiv. Njegova buduća misija biće da svoje ogromno fudbalsko znanje prenese na mlađe naraštaje, u nadi da u nekom od tih dečaka ‘čuči’ neki novi Neca Tomić. Neco doktore, srećna ti fudbalska penzija i hvala ti za sve što si učinio za svoj Radnički – emotivno se oprostio kragujevački klub.
Tomić je započeo karijeru u Radničkom, da bi zenit svoje karijere imao u Partizanu, sa kojim je osvojio pet titula šampiona Srbije i dva Kupa. Nakon toga se otisnuo u inostranstvo i branio boje Genčlerbirligija, Giresunspora i Trikalija.
Nakon karijere “preko” vratio se u Zemun, a do povratka u matični klub je nosio dres Radničkog iz Niša, Radnika iz Surdulice i Mladosti iz Lučana.