Foto:
Te 1992. godine Danci su slavili, a mi – plakali. Evropsko prvenstvo održano u Švedskoj, donelo je najveću nepravdu kada se o fudbalu priča. Reprezentaciji tadašnje Jugoslavije, samo nekoliko dana pre ceremonije otvaranja Prvenstva, uvedene su sankcije, a „plavima“ zabranjeno da budu učesnici kontinentalnog šampionata. Umesto Jugoslavije, poziv je upućen Danskoj, koja je u kvalifikacijama bila iza nas, ali je igrom slučaja uspela da postane prvak Evrope.
Bilo je to vreme kada je tadašnja državna zajednica počela da se cepa. Iz tog razloga, put Švedske nisu krenuli igrači iz Hrvatske, selektgor Ivica Osim je podneo ostavku. „Švaba“ kao i Darko Pančev su to suznih očiju saopštili.
Jugoslavija se prošetala kroz kvalifikacije, a pored Danaca u leđa su nam gledali Austrija, Severna Irska i Farska Ostrva. Sastav čiji deo su bili Piksi Stojković, Mijatović, Pančev, Savićević, Mihailović, Jugović, Jokanović… mleo je sve pred sobom. Očekivanja su bila da se sve zakiti slavljem u Švedskoj. Trebalo je, ali nije.
Ostalo je upisano i sećanje na trenutak povratka, odnosno bega iz Švedske. Još se prepričava manevar pilota kapetana Steve Popova, koji je bukvalno Šveđanima pobegao sa piste, jer „ljubazni“ domaćini, prvo nisu želeli da tankiraju letilicu, a u stvari, želeli su da je zadrže.“Plava“ četa se tužna vratila u Beograd.
Da li sadašnja generacija reprezentativaca Srbje može da vrati Dance kući? Da oni plaču, a mi da budemo srećni. Iako, to ne bilo ni približno poređenju sa sada već dalekom 1992. godinom. Pa ipak, možda bude motiv plus.
„Orlovi“, iako ogromna većina vas nije bila ni rođena, setite se pred izlazak na teren u Mnhenu Deje, Mijata, Juge, Piksija, Jokana… I kapetana Popova, naravno.