Foto: Transfermarket
Poznato je kakvu je fudbalsku priču napravio Nemanja Matić, koji je danas na zalasku karijere, ali je njedan od aduta velikog Olimpika iz Liona. Košice, Čelsi, Benfika, Mančester Junajted, Roma… Klubovi su u kojima je Ubljanin ostavio trag. Ali, ono ga što je prethodilo tom nizu evropskih velikana, Matić se često priseća.
Mnogo se pisalo kako su se u Crvemoj zvezdi, ali i Partizanu, lako odrekli usluga ovog fudbalera. Za neke je imao visinu za košarkaša, za druge nije imao potreban kvalitet.. I put ga je doveo u Kolubaru, tada srpskoligaša. Ostalo je istorija.
– Sećam se plata nam je bila 9.000 dinara, to bi danas bilo 20.000. Malo, ali dosta. Posle prve, ja kupim „Pumine“ patike i dam 7.500 za njih. Bile neke bele, sa onim crnim znakom. Ostalo mi za sladoled – pričao je Nemanja.
A, onda ga je kod kuće čekalo pitanje majke:
„Ti nisi normalan, kako možeš celu platu da daš“?
Objasnio je i kako se opravdao.
– Rekao sam majci, nema veze, dobićemo valjda neku premiju kad pobedmo. I pobedili smo. Imali smo neke male premije. Ja sam tada polusezonu igrao u Kolubarui iz Lazarevca. Imali smo 17 utakmica, 13 smo pobedili i četiri igrali nerešeno – ne zaboravlja početke Nemanja Matić.
Danas on brine da igrači Jedinstva iz Uba imaju neuporedivo više nego što je potrebno za „Pumine“ patike i sladoled.