Foto: Starsport
Svedoci smo poslednjih dana, konkretno, od trenutka kada je reprezentacja Srbije završila takmičenje na Evropskm prvenstvu u Nemačkoj, da se fudbalsko tlo u našoj zemljivi poprilično zaljuljalo. Potresi se osečaju na svakom koraku. Međutim, i u takvom stanju, imamo one koji skupe hrabrost da se oglase, okrive ili priznaju krivicu, ali ima i onih, koji se zavuku u mišju rupu i čekaju kakav će epilog da bude, pa onda da se pojave.
Ako su Branislav Nedimović i Jovan Šurbatović podneli ostavke, jasno je da su deo krivice prihvatili na svoja pleća. Daleko od toga da su samo poptpredsednik i generalni sekretar krivi za stanje u kojerm se trenutno nalazi Fudbalski savez Srbije. Ima na Terazijama 35 dosta kancelarija u kojima se veća i odlučuje. I te fotelje pružaju razne blagodeti, bilo da je reč o platama, dnevnicama, službenim putovanjima… Ali, gde je tu efekat rada?
U klubovima, pa samim tim i u FSS sportski sektor je najvažniji i koji upravo u ovakvim prilikama, treba da pruži, ili bar da pokuša da objasni šta se to dešavalo sa „orlovima“ u Nemačkoj?
Pojedinci su znali da poziraju na tribinama u trenutku kada je reprezentacija počinjala pripeme za Prvenstvo. Pratili su Piksija i njegove izabranike, štaviše tada davali optimističke najave, verovali u Tadića i drugove. Onog trenutka kada se brod nasukao na obalu, prvi su iskočili i otišli u – mišju rupu.
Poznat je da FSS ima nekoliko direktora po raznim osnovama. Jedan od njih je Nenad Bjeković.
Nismo bili u prilici da čujem ni slovo od funkcionera FSS i nesuđenog predsednika. Bjeković je bio u vd. stanju kada je otišao Slaviša Kokeza, a onda je bio kandidat za mesto prvog čoveka, ali Skupština koje je trabalo da ga izglasa, nije imala kvorum i tu se njegovo predsednikovanje završilo.
Dobio je ulogu u sportskom sektura, ali osim što se pojavljivao na nekim od sastanaka, fotografisao se, iskusni fudbalski radnik nije našao za shodno da prozbori koju. Posle epiloga u Nemačkoj ne da je trebao, već je i morao.
Ovako, ispada da je u onoj rupi sa početka teksta, čeka rasplet, pa ako ga sreća (ponovo) pomiluje, izađe iz iste i razvuče osmeh pred objektivima i kamerama.