Dva najveća srpska kluba u prethodnih 18 sezona, koliko je odigrano od samostalnosti naše zemlje, sminjivala su se na tronu. Na crveno-belu stranu Topčiderskog brda slilo se 10 šampionskih titula, dok je crno-bela strana u vitrine smestila 9 pehara namenjenih prvaku Srbije.
Međutim, naredni parametar potvrđuje dominaciju Crvene zvezde. Klub iz Ljutice Bogdana 1a do trona je dolazio sa neuporedivo više osvojenih bodova od večitog rivala, pa je ta brojka trenutno na 106 bodova više na kontu crveno-belih.
Kada se pogleda takozvana večita lista svih učesnika u elitnom rangu, na njoj je 39 klubova koji su imali privilegiju da bude deo elitne scene. Zanimljivo je da neki od tih klubova više nepostoje. Banat iz Zrenjanina je izbrisan odavno sa fudbalske mape, dok je novosadski Proleter nestao fuzijom sa gradskim rivalom Novim Sadom.
Ima i primera da je nekoliko klubova promenilo imena, odnosno dodali su godine osnivanja, pa su na taj način „preživeli“ sunovrat. Na tom spisku su Smederevo, čačanski Borac i Jagodina. Dakle, i nekadašnji osvajači nacionalnog kupa (Smederevo i Jagodina), su bili prinuđeni da tavore u nižim rangvima.
Ovog leta Borac 1926 se vratio u drugi po jačini rang u srpskom fudbalu, gde igraju i „oklopnici“. Jagodina je deo Srpske lige – Istok.
U večnoj tabeli nema ni Železnika. Klub iz beogradskog predgrađa se rasformirao baš pred start prve sezone od osamostaljenja. Podsetimo, nekada popularni „lavoi“ su bili takođe osvajači Kupa SCG, kako se tada zvala državna zajednica. Železnik je danas u petom rangu FS Beograda.
OFK Bačka je u četvrtom rangu, Kolubara u trećem, a u nižerazrednim rangovima su OFK Bačka, haduk iz Kule, BSK iz Borče, Mladi radnik iz Požarevca, apatinska Mladost, Bežanija…
Kada je reč o učinku ostalih klubova u prethodnih 18 sezona, Vojodina je ubedljivo na trećem mestu i trenutn ima čak 253 bodova više od Čukaričkog. Među najboljih pet je i subotički Spartak.