Dušan Tadić, dugogodišnji kapiten reprezentacije Srbije, oglasio se povodom svoje odluke da se povuče iz nacionalnog tima. U emotivnom saopštenju, Tadić je podelio svoja osećanja i refleksije o svojoj reprezentativnoj karijeri, naglašavajući značaj i ljubav prema dresu Srbije.
U saopštenju koje je objavljeno preko društvenih mreža, Tadić je izjavio:
„Želim da se obratim svim ljubiteljima fudbala ovim saopštenjem. Težim ka tome da budem korektan i direktan, koliko je to moguće, kao što je bilo tokom izjava na EP. Ostajem pri stavovima koje sam izneo. Naglašavam da nisam imao nameru da uvredim saigrače ili bilo koga drugog ko je bio deo tima Srbije u Nemačkoj, tako da imam potrebu da poslednji put objasnim određene stvari oko kojih znam da je bilo polemike.”
Tadić je otkrio da je doneo odluku da se povuče iz reprezentacije, ali je istakao da je spreman da se ponovo angažuje u budućnosti, bilo kao deo fudbalskog okruženja ili kao navijač.
„Dalje, osnovni razlog ovog saopštenja je taj da sam doneo odluku da se oprostim od dresa reprezentacije Srbije. Da li bih mogao i u budućem periodu da budem koristan – neka proceni struka, javnost ili ko već smatra da je pozvan da o tome diskutuje i ko misli da je deo fudbalskog ambijenta.”
Tadić je govorio o svojoj ljubavi prema reprezentaciji, koja je za njega predstavljala više od igre – bila je to ljubav prema zemlji, narodu i takmičenju.
„Reprezentacija je za mene uvek bila ljubav. Ljubav prema državi, ljubav prema narodu, ljubav prema igri, takmičenju, druženju… Mnogo toga smo prošli zajedno – radost, tugu, osmehe, krv, sreću, a bilo je dosta bola i patnje. Nijedan klupski neuspeh ne može da zaboli kao reprezentativni, ali isto tako nijedan klupski uspeh ne može da donese radost kao uspeh u dresu Srbije.”
On je takođe istakao da mu rekordi nisu bili prioritet tokom karijere, ali je naglasio da mu je rekord u broju asistencija poseban.
„Rekordi me nikad nisu zanimali, a kapitenska traka je donela posebnu odgovornost, čast i poverenje. Ako nešto ističem – to bi bio rekord u broju asistencija. Ko me poznaje, zna koliko mi je važno. Uvek mi je slađe da „spakujem”, nego da postignem gol.”
Tadić je izrazio zahvalnost svim navijačima, saigračima i članovima Fudbalskog saveza Srbije, koji su mu pomogli da postane bolji igrač i čovek.
„Hvala našem narodu i navijačima na aplauzima i kritikama. I u kritikama sam osećao podršku i koliko vole reprezentaciju. U sportu je, uglavnom, teren taj koji uvek pokaže gde ste i koliko zaslužujete. Hvala svima koje sam upoznao od prvog dana kada sam postao deo reprezentacije i FSS-a. Učinili su me boljim čovekom i sportistom.”
Na kraju, Tadić je otkrio svoje planove za budućnost u fudbalu, naglašavajući da će i dalje biti veran navijač Srbije.
„Opraštam se od reprezentacije, ali verujem da ću jednog dana ponovo biti tu. Posle igračke karijere, želim da ostanem u fudbalu, a nema ničeg lepšeg nego da svojoj zemlji pomognete ukoliko to možete. Sa svojom porodicom i prijateljima, na tribinama ili ispred ekrana, biću uvek veran navijač Srbije.”