Foto:
U leto 2003. godine, Partizan je započeo svoj četvrti pokušaj da se plasira u Ligu šampiona. Žreb im nije bio naklonjen – u drugom kolu kvalifikacija dobili su švedskog šampiona, Đurgarden iz Stokholma, protivnika kojeg „crno-beli“ sigurno nisu priželjkivali.
Pod vođstvom svetske fudbalske legende, Lotara Mateusa, Partizan je dugo lomio otpor gostiju u prvom meču u Beogradu. Saša Ilić je doneo prednost, ali su Šveđani uspeli da izjednače i sa 1-1 „parni valjak“ je otišao na revanš u Švedsku. U tom trenutku, rezultat nije delovao obećavajuće, jer je Partizan morao da postigne barem jedan gol kako bi imao šanse za prolaz.
Đurgarden je rano poveo u revanšu, ali Partizan je odgovorio golom Saše Ilića, a zatim je Malbaša bio precizan sa bele tačke nakon dosuđenog penala. Šveđani su uspeli da izjednače na 2-2, ali „crno-beli“ su sačuvali rezultat koji ih je odveo u treće kolo kvalifikacija, gde ih je čekao Njukasl.
Pred revanš sa Njukaslom, sve je ukazivalo na težak izazov. Engleski tim stigao je u Beograd sa sivim dresovima, što je primoralo Partizan da igra u rezervnoj, bordo-plavoj opremi. Pred punim stadionom, Solano je iskoristio grešku Malbaše i postigao gol za vođstvo Njukasla od 1-0, što je bio rezultat koji je Partizan nosio na revanš.
U Engleskoj, Partizan je odigrao jednu od najlepših evropskih utakmica u svojoj novijoj istoriji. Iliev je postigao gol za vođstvo početkom drugog poluvremena, a Partizan je uspeo da sačuva 1-0 do kraja, iako su Englezi imali mnogo prilika. Nakon produžetaka bez golova, meč je odlučen penalima, gde je u šestoj seriji Milivoje Ćirković postigao odlučujući gol i Partizan je postao prvi srpski tim u Ligi šampiona.
Partizan se potom našao u grupi F sa Portom, Olimpik Marsejom i Real Madridom. Završili su grupnu fazu bez pobede, sa dva remija i četiri poraza, što im je donelo četvrto mesto u grupi i kraj evropskog puta za tu sezonu.