Činilo se da će 11. oktobar biti presudan dan za Partizan, s obzirom na to da se očekivalo da će aktuelno rukovodstvo napustiti klub, a da će Rasim Ljajić biti postavljen za novog predsednika.
Međutim, Ljajić je iznenadio sve u intervjuu za Kurir, pozivajući na odlaganje Skupštine i predlagajući da se prvo izmene Statut, a zatim započne izborna procedura. Ostaje pitanje hoće li njegov apel biti usvojen, s obzirom na to da do sednice ima samo pet dana i da trenutno nema najava o mogućim promenama.
–Jedino mi je jasnije zašto ljudi ne prihvataju da se angažuju za rukovodeće pozicije u Partizanu. Naime, stanje je mnogo teže nego što sam mogao i da pretpostavim. Moja ljubav prema Partizanu i fudbalu uopšte možda jeste iracionalna, ali sam se trudio da u javnim poslovima budem uvek s dve noge na zemlji i krajnje pragmatičan. A to znači da sam spreman da se upustim u ovu avanturu samo pod određenim uslovima. Kao prvo, da se odloži skupština koja je zakazana za 11. oktobar, a kao drugo, da se nova uprava bira po novom Statutu, jer je ovaj stari potpuno anahron i u startu uvodi dvovlašće u funkcionisanju kluba. Tako je po sadašnjem normativnom aktu predsednik kluba engleska kraljica, bez ikakvih ovlašćenja, a generalni direktor je faktički premijer sa svim operativnim kapacitetima. Možda ja ne izgledam suviše pametno, ali da se baš kopčam otpozadi, glupo je i pomisliti – započeo je Ljajić.
Opisao je svoj plan.
-Ulazak u Partizan u ovim uslovima isto je kao da ulazite u hladnu, mutnu i brzu vodu, a treba da se dočepate druge obale. Preko 90 odsto mojih prijatelja se hvatalo za glavu kad su uopšte čuli da razmišljam da se kandidujem. Partizan je danas klub sa evropskim platama, balkansko-socijalističkom organizacijom i afričkim rezultatima. Dakle, već propast u najavi. I ne radi se tu samo o finansijskoj dubiozi već i o nakaradno postavljenom čitavom sistemu po kojem klub funkcioniše, o starom modelu poslovanja preduzeća da je to svačija i ničija svojina, ili, što je još gore, da je to alajbegova slama iz koje se samo uzima. Pa, presušilo bi i da se radi o Dojče banci. Treća stvar, možda jednako teška kao i prethodna, mnogo su poremećeni međuljudski odnosi, posebno kad su u pitanju bivši igrači, jer oni koji su van kluba smatraju da zaslužuju da budu umesto onih koji su u klubu. Ni Partizan, kao i nijedan drugi naš klub, ne može i ne sme da funkcioniše kao zavod za zapošljavanje ili zbrinjavanje bivših fudbalera. Oni svakako imaju svoje mesto u klubu, naročito sportskom delu, od rada sa mladim kategorijama, skauting službe, preko trenera, do sportskog direktora. U upravi kluba takođe treba da bude mesta za bivše igrače, kao i u skupštini, ali moraju i oni da shvate da se ne živi od stare slave.
Ne vidi ko bi mogao biti na nekoj od pozicija.
-Suviše je malo vremena da se kompletira sastav i Upravnog odbora i čelnih ljudi. U ovom trenutku ne vidim ni naznake ko bi mogao da bude generalni direktor, s obzirom na to da je to po ovom Statutu najvažnija, a i po budućem, ako bude usvojen, jedna od dve najbitnije funkcije u klubu. Ovde je potrebno deset ljudi koji će od jutra do sutra da budu u klubu i rešavaju problem po problem.
Plan postoji.
-Moj plan je sadržan u četiri tačke kako bismo za godinu dana mogli da vidimo prve opipljive rezultate. Prva tačka podrazumeva organizacionu i finansijsku stabilizaciju kluba. Druga podrazumeva stavljanje na noge omladinskog pogona i skauting službe, jer Partizan mora da bude fabrika za proizvodnju igrača. Bez toga on na srednji rok ne može da opstane. Treće, odmah treba da započnemo radove na poboljšanju infrastrukture, jer je nedopustivo da su svlačionice u onako lošem stanju ili da Zemunelo iz dana u dan propada. Četvrta stvar, Partizan mora da igra evropska takmičenja, jer bez toga možemo i da dubimo na glavi, neće nam vredeti.
Na kraju je otkrio dug Partizana.
–Nisam video nikakve papire, ali po onome što sam čuo, ukupan dug Partizana je oko 60.000.000 evra, a da bi prošli monitoring UEFA, potrebno je najmanje pet miliona, a do kraja godine još pet miliona evra – završio je Ljajić.