Sliku i utisak igre Crvene zvezde iz Monaka u većem delu meča, pokušaće što pre da zaborave svi koji vole crveno-bele. Međutim, kad se podvuče crta, nije sve bilo tako mračno. Svetla tačka mečeva srpskog kluba u Ligi šampiona je definitivno štoper Naser Điga.
Prošlo je nešto više od godinu dana kada je kao debitant u Crvenoj zvezdi, istrčao na travu „Itihada“, na noge velikom Mančester sitiju. Već tada je bilo jasno da je Zvezda dobila veliko pojačanje u zadnjoj liniji tima. Odlaskom Aleksandra Dragovića, momak iz Burkine Faso ustalio se u štoperskom tandemu zajedno sa Urošem Spajićem. Ako ćemo pošteno, igra bolje od kapitena, ali zajedno se fantastično dopunjuju.
Po mnogim parametrima, Điga je profil igrača za Ligu šampiona. Uz Šerifa Ndijajea, on je jedini koji fizikom može da izdrži taj nivo. Može da trči 90 minuta, ulazi u duele i nosi na sebi korpulentne protivnike koji nisu nimalo nežni.
Primera radi, u Monaku je od četiri duela dobio tri. Bilo je lepo gledati ga kako se rve sa rivalima svetske klase. Da je više takvih pojedinaca u timu Vladana Milojevića, mirnije bi uspavao uoči evropskih gostovanja, koja su rak rana ove i ovakve Crvene zvezde. Osim snage i fizike, pokazao je Điga i hrabrost i srčanost. Jedan je od malobrojnih koji nije pao kada je krenulo po zlu. Istrajno se borio do 90. minuta, kako bi uostalom trebalo da se bore svi igrači.
Ne treba zaboraviti mladog Andriju Maksimovića, koji je zaplesao na velikoj sceni. Biće sigurno još benefita po igrački kadar u Ligi šampiona, ali trenutno – Điga je stub na kojem počiva u mnogo čemu igra crveno-belih.