Fudbaleri TSC ispisali su zlatnim slovima istoriju kluba, pošto su ostvarili prvu pobedu u nekom od evropskog takmičenja pod patronatom UEFA. Topolčani su savladali švajcarski Lugano rezultatom 4:1 u Ligi konferencije i tako uspeli da donesu važne bodove za ukupni srpski koeficijent.
Trijumf TSC nad Luganom nije samo značajan po domaći klub zbog prvog trijumfa u Evropi. Ova pobeda govori i o tome da srpska liga, ma kakva god da je, nije toliko lošija u odnosu na one sa kojima treba da se nosi, poput švajcarske, austrijske, češke, slovačke, belgijske, danske… Činjenice kažu da je TSC kao devetoplasirani klub u prvenstvu Srbije do nogu potukao Lugano, klub koji deli prvo mesto u šampionatu Švajcarske sa Cirihom. Ne treba zaboraviti, da je taj isti Lugano rutinirao letos Partizan i izbacio ga iz Evrope sa igračem manje.
Isto tako, TSC ima jeftiniji sastav od Lugana. Prema podacima specijalizovanog portala Transfermarkt, ekipa TSC vredi 28.230.000 evra, dok je Lugano procenjen na 38.800.000 evra. Tri najskuplja fudbalera kluba iz Bačke Topole su reprezentativni golman Veljko Ilić (3.000.000), napadač Stefan Pantović (2.700.000) i krilo Aleksandar Ćirković (2.700.000). Sa druge strane najvredniji fudbaleri Lugana su Matija Zanoti (4.000.000) u Albijan Hajdari (4.000.000), te Martim Markez (3.000.000).
Pokazao je TSC da u ekipi ima nekoliko vrlo kvalitetnih fudbalera. To se pre svega odnosi na Veljka Ilića, relativno mladog golmana izuzetnih mogućnosti i velikog talenta. Pravo uživanje bilo je gledati Petra Stanića, njegov razoran i precizan šut, elegantan pokret, te tačan i miran pas, toliko potreban u današnjem, brzom i savremenom fudbalu. Dao je dva gola na utakmici, kao i Miloš Pantović, napadač prefinjenog osećaja za gol, koji lako ulazi u šanse i koji svojom brzinom i okretnošću ostavlja protivničku odbranu nemalo puta bez rešenja. Sva trojica su nekada igrali za Crvenu zvezdu, a Ilić i Pantović su produkti omladinske škole kluba sa Marakane. Nisu dobili pravu šansu u Ljutice Bogdana 1A priliku za vrhunski fudbal morali su da traže obilaznim putem, uostalom kao i Petar Stanić koji je na Marakanu stigao kao jedan od najboljih mladih fudbalera u eri Dejana Stankovića, ali nikada nije imao priliku u kontinuitetu, da u crveno-belom dresu dokaže svoj kvalitet.
Pored njih valja pomenuti i iskusnog Ifeta Đakovca koji se profilisao kao srce i duša TSC u proteklih nekoliko sezona. Koliko je samo „prljavog posla“ ovaj momak uradio protiv Lugana, uostalom kao i njegov najbliži saradnik Milan Radin. Tu je i sjajni krilni fudbaler Aleksandar Ćirković, koji je umeo da naniže po dvojicu, trojicu igrača Lugana i pokaže svu magiju fudbalske igre.
Jednostavno, uprava TSC i struka predvođena trenerom Jovanom Damjanovićem pokazali su da se dobar rezultat, pa i u Evropi može napraviti sa domaćim, srpskim fudbalerima, uz pristojna ulaganja. Ima velikih talenata u Srbiji, to će vazda biti tako, samo treba imati vremena za tu decu. Crvena zvezda i Partizan jesu najveći rudnici mladih i perspektivnih fudbalera, ali ima još klubova u Srbiji koji su spremni da daju šansu i istrpe mlade igrače. Jedan od takvih upravo je TSC koji je unazad nekoliko godina znao da okuplja talente koji nisu uspeli među „večitima“, ali koji imaju kvalitet za veliku scenu. Utakmica protiv Lugana je to i potvrdila. Sada TSC ima čemu da se nada u Ligi konferencije. Klub iz Bačke Topole u nastavku takmičenja čekaju gostovanja u Švajcarskoj Sankt Galenu (28. novembar) i u Belgiji Gentu (12. decembar), a potom i domaćinstvo jermenskom klubu Noa (19. decembra). U igri je još devet bodova, sa još četiri TSC bi mogao da se nada i prolazu dalje.