Strahinja Pavlović neće po dobrom pamtiti utakmicu protiv Danske u Leskovcu. Zaradio je dva žuta kartona, direktno isključenje i neće biti od pomoći reprezentaciježi Srbije u baražu za opstanak u A diviziji Lige nacija u martu.
Svako ko iole malo zna o suđenju kazaće da su oba žuta kartona za Strahinju Pavlovića strogo dosuđena, posebno onaj drugi. Em, srpski štoper nije mogao po inerciji tela da se zaustavi, em je sudija Feliks Cvajer mogao da postupi pedagoški, umesto što je izbacio Pavlovića u poslednjem minutu utakmice. Deluje da je Nemac od početka do kraja utakmice imao zlu nameru prema Srbiji. Nije mu i neće biti prvi put.
Mogao je i morao Strahinja Pavlović da bude pametniji i smireniji u određenim fazama utakmice. Bio je preterano nervozan i činilo se da mu isključenje visi o koncu. Imao je nekoliko nerezonskih intervencija, nekoliko bespotrebnih istrčavanja, pogrešnih pasova i loših duela. Čini se da je celu utakmicu bio u kontraritmu, a kada je tako, onda se desi ono, što se na kraju meča i dogodilo.
Valja pomenuti da je samo utakmicu ranije Strahinja Pavlović pauzirao iz istih razloga. I lekciju nije naučio. Ponovo je srpsku fudbalsku reprezentaciju ostavio na cedilu. Nije Pavlović mlad i neiskusan fudbaler, pa da dobije opravdanje zbog ovakvih stvari. Iza njega je ozbiljno internacionalno iskustvo, igranja u Monaku, Salcburgu i sada u Milanu. Jednostavno moraće da nauči da obuzda emocije i temperament, jedino tako može od dobrog, postati vrhunski defanzivac.
Srbija će u martu igrati dve vrlo važne utakmice za budućnost. Prvo za opstanak u elitnoj diviziji Lige nacije, a drugo kao uvertiru u kvalifikacija za Mundijal 2026. u SAD, Kanadi i Meksiku. Šteta što za prvi meč neće biti Strahinje Pavlovića. I ne samo njega, već i Nikole Milenkovića, Andrije Živkovića i Alekse Terzića.