Koliko puta ste samo čuli onu poštapalicu, zapravo istinitu konstataciju, da je kontinuitet jedna od glavni stavki uspeha u sportu. Sa Nebojšom Čovićem, kao glavnim čovekom kluba, košarkaška sekcija Crvena zvezda imala je tu vrstu privilegija, ali su nekada prenaglašene ambicije predstavljala omču oko vrata pojedinih trenera.
Pročitajte još:
Da li ste se nekada zapitali šta bi bilo i u kom pravcu bi išla karijera Dušana Alimpijevića da je Matijas Lesor pogodio zicer u podgoričkoj Morači? Ili da se istrajalo na Milanu Tomiću, nesumnjivo majstoru sekundarne selekcije koji je u bespućima skautinga pronašao, primera radi, Bilija Berona? Ili da je bilo samo više strpljenja za Duška Ivanovića, odnosno da mu je ponuđeno da i dalje sa korbačom u ruci drži treninge?
Janis Sferopulos i Crvena zvezda su gledajući širi kontekst bili idealan spoj. Zvezdi je bilo potrebno jako ime kako bi se otrgnula od evroligaškog proseka, grčkom stručnjaku rehabilitacioni centar posle neuspešne epizode u Makabiju. Crvena zvezda zapravo nije medicinsko-filantropska ustanova, jer je dovoljno da se zapne na dva meča, pa da se minuli rad i trenera sa ozbiljnim pedigreom stavi pod upitnik. Međutim, Sferopulos je bio donekle otuđen od analiziranja brojnih kritika, i nekako je uspevao da pronađe svoju retoriku, opominjući navijače da srpski šampion zapravo nije plej-of tim. Da nas tome uči i obična statistika.
Uporedo sa tim skidanjem okova i tradcionalnog pritiska, Janis Sferupulos je gradio poverenje kod uprave kluba. Prvo osojenom triplom krunom sa klubom sa Malog Kalemegdana, zatim i vezanim trijumfima protiv večitog rivala. Na kraju Janis Sferupulos je stavio lični potpis na najuspešniju polovinu evroligake sezone i velikih deset pobeda.
Nije bilo druge nego da Željko Drčelić promeni Zvezdin kurs i izabere strategiju strpljenja. Za sve urađeno grčki stručnjak je nagrađen novim ugovorom do 2027. godine, koji će mu omogućiti da kreira u savršenom miru, ne obazirajući se na povreme kritike. Jer i ti disonantni tonovi su prosto deo Crvene zvezde. Uvek će se na malom uzorku mečeva analizirati trenerske odluke u završnici, da li je Ognjen Dobrić zaslužio bolji tretman, ili zašto baš tako Sferopulos raspoređuje karte u unutrašnjoj liniji?
Ali produžetkom saradnje sa Janisom Sferupulosom Crvena zvezda je izbegla sopstvenu višegodišnju zamku. Ponekad su sezone ličile ka jaje jajetu. Velike najave, još veće ambicije, razočaranje u oktobru ili novembru, i onda novi trener u decembru. I onda standardna priča o tome kako je novi trener došao da ugasi požar, da je nesnađene igrače dovedene u letnjem prelaznom roku doveo bivši trener.
Crvena zvezda se u toj nus pojavi evroligaških sezona vrtela kao hrčak u kavezu. I zato je potpisivanje novog ugovora sa Janisom Sferopulosom značajno, i može da se gleda kao početna simbolika nove Zvezdine ere.
Zaslužio je Janis i finansijsko povećanje, jer je prošao sve međustanice, i najviše je zaslužio da radi u u miru, u ličnoj haromniji zadovoljan sopstvenim utiskom da je zaslužio veliko poverenje uprave kluba. Na taj način Grk može da nadmaši Dejana Radonjića, nesumnjivo najboljeg Zvezdinog trenera u ovom veku. O tome govori i 15 trofeja crnogorskog stručnjaka.
Ali Janis je tek na trećini puta. Ima tri trofeja, i što je još važniji – na putu je da Zvezdu u drugoj sezoni uvede u plej-of.