Davno ko reprezentacije Srbije, i njenih mečeva, ne vlada euforija. Možda je naznake vanrednog fudbalskog stanja u našoj zemlji bilo kada smo septembra prošle godine ukrštali koplja sa Špancima, najviše zbog dolaska ergele asova Crvene Furije.
Pročitajte još:
A danas? Pa artmosfera je takva kao da se u Beču ne igra prvi meč baraža za opstanak u najjačoj diviziji lige nacija. Mnogo toga se natovarilo na kičmu i glavu Dragana Stojkovića. Neće moći iskusni stručnjak da računa na Pavlovića, Milenkovića, Andriju Živkovića, Miloša Veljkovića, Aleksandra Mitroviža. Možda i Nemanju Gudelja. Praktično na sve senatore i kreatore velikih pobeda u poslednjih nekoliko godina.
Sa druge strane Austrija je ekipa koja na tipski ne leži. Većina igrača Ralfa Rangnika je odrasla u Salcburgovom sistemu koji neguje ozbiljan intenzitet fudbala i trku. Imaju i domaćini probleme, ali Orlovi će igrati u eksperimentalnom sastavu, sa odbranom koja se nije sastavila ni na treningu.
Kvote svetskih kladionca jasno pokazuju da je Austrija veliki favorit. Ali možda je to ambijent koji bi mogao da utiče i na Dragana Stojkovića i na njegove igrače. Selektor je čovek solidnih dela (dva odlaska na velika takmičenja), i velikihb reči. Aliuoči gostovanja u Beču je promenio prepoznatljivu retoriku. Svestan je da Srbija iz skromnosti mora da traži dobar rezultat za revanš u Beograd. A to nije tako loše.
Srbi vole da žive u takvom ambijentu.