Sa velikom količinom pozitivne energije navijači Crvene zvezde napustili su Beogradsku Arenu u sredu veče, posle demoliranja Virtusa u jednom od najvažnijih mečeva u poslednjoj deceniji. Epskom partijom, personifikacijom košarke Janisa Sferupulosa, tim sa Malog Kalemegdana je razlupao četu iz Bolonje, stigao do 18. trijumfa u Evroligi i najavio istorijske domete.
Pročitajte još:
Miris plej-ofa ili plej-ina se jako oseća u zvezdaškim krugovima, jer sada se može slobodno konstatovati da Crvena zvezda igra sezonu decenije. Već je ostvarila rekordan broj pobeda od kada je učesnik Evrolige, pokazavši da je prebrodila neke ustaljene i hronične boljke. Kao da, na primer, u meču kao što je bio ovaj sa Virtusom prospe sve urađeno.
Videla se od starta odlučnost da se ne ponove greške, iste one koje su koštale Crvenu zvezdu pobeda u okršajima u kojima je bila apsolutni favorit. Italijanima nije dozvolila da udahnu vazduh. Kao da u rukama ima čekić je nemilosrdno udarala i već posle uvodnih 10 minuta imala 17 razlike, a ni tu nije bio kraj, jer kako ono kažu: ko se vatrom opeče taj i u led duva. Previše je toga dobrog Zvezda uradila ove sezone da bi sebi dozvolila da sve prospe u vodu zbog kakvog grča u teškom trenutku.
Upravo su velike „male pobede“ ono što razdvaja ovosezonsku Zvezdu od nekih ranijih generacija koje su nosile boje tima sa Malog Kalemegdna. Ostala su za početak još tri koraka do kraja ligaškog dela, na horizontu se jasno vidi plej-of. Mesta za euforiju nema, a sigurno je kad Zvezda u sprinterskom finišu prođe kroz cilj da će se zaboraviti i Žalgiris, Makabi i Alba, te da ti porazi mogu da se posmatraju kao proces i neizbežne lekcije u procesu zarevanja i stvaranja moćne Zvezde.
Toliko moćne da više niko ne gleda Zvezdu kao autsajdera u meču sa Real Madridom. Pobeda u tom duelu donela bi verovatno siguran plasman u plej-of. Možemo samo da zamislimo kako će sve to u petak veče izgledati u Areni.
Udahnite duboko I zamišljajte Zvezdu u četvrtfinalu Evrolige. Moguće je. Možda je moguće I nešto više.