Da postavimo stvari ovako: da vam je neko na početku sezone rekao da će Crvena zvezda posle 28 kola Evrolige imati skor 16:12, sa realnim šansama da se domogne plej-ofa ili plej-ina. Sigurni smo da bi se većina onih koji navijaju za tim sa Malog Kalemegdana, narodski rečeno, udarala petom po zadnjici, shvatajući da je to ozbiljan iskorak u odnosu na prethodne sezone.
Pročitajte još…
Možemo i da gledamo stvari na sledeći način: Crvena zvezda je u ozbiljnom padu, govor tela i nivo motivacije Sferupulosovog tima je bio na najnižoj mogućoj tački u porazima od Žalgirisa i Bajerna. Crvena zvezda je ugrozila i regionalne ambicije neuspehom u Ljubljani, uz neku opštu ocenu da međuljudski odnosi unutar tima nisu na zadovoljavajućem nivou.
Kako bilo, Crvena zvezda večeras protiv Olimpije iz Milana igra jedan od najvažnijih mečeva ove sezone. Bukvalno se crveno-beli nalaze na raskrsnici puteva. Pobeda ih vodi u košarkaški raj, uz vraćanje poverenja milionskog navijačkog puka. A poraz? O tome na Malom Kalemegdanu, bar trenutno, ne smeju ni da razmišljaju.
Kao što o tome ne bi smeli da diskutuju i navijači. Kada je tim Janisa Sferopulosa bio hit Evrolige, kada se nije postavljalo pitanje prolaska dalje, dešavalo se da Arena bude rasprodata za 48 sati. Svi su hteli da budu deo crveno-belog spektakla, da budu viđeni, da budu apostrofirani kao veliki zvezdaši. Takvog mirisa euforije sada nema… Mnogo su onako infantilno digli ruke, iako je Crvena zvezda u ozbiljnoj igri za prolaz dalje.
I zato sada nećemo o košarci. Večeras je sve pitanje vernosti i zvezdaša. Moraju navijači da pokažu onu buntovnu crtu, da Arena progovori, kao nekada Pionir. I da Crvena zvezda na čistu energiju pokuša da izvuče ovaj meč.
To je pitanje ozbiljnosti jednog tima. I pitanje vernosti kada su u pitanju navijači.