Ako postoji fudbaler koji blista u svom klubu, a u reprezentaciji ne pokazuje toliku želju, to je zasigurno Sergej Milinković-Savić.
Vezni fudbaler koji trenutno nastupa za Al Hilal, danas je postigao još jedan gol u četvrtini finala azijske Lige šampiona protiv Gvangžua, (7:0) što samo više tera u razmišljanje, šta se dešava sa igrama u reprezentaciji kada u klubu blista?
⚽️ SERGEJ MILINKOVIĆ-SAVIĆ OUVRE LE SCORE !
Al Hilal 1 – 0 Gwangju
Quart de finale de la Ligue des champions asiatique pic.twitter.com/9h1INGcHD8
— SPL (@ActuSPL) April 25, 2025
Ovako stoje stvari, Sergej je u Laciju proveo osam sezona. Dakle, igrao je za klub koji nastupa u Seriji A, što znači da je igrao u ligama petice. Da sjajno igra u klubu govori i njegova statistika iz sezone 2021/22 kada je na 37 utakmica u svim takmičenjima imao dabl-dabl učinak, odnosno 11 golova i isto toliko asistencija. Sezonu kasnije je bio blizu dvocifrenog učinka, falio mu jedan gol, odnosno dve asistencije. Bio je dvocifren po broju golova i u sezoni 17/18 kada je 12 puta tresao mrežu svojih protivnika.
Pročitajte još…
Osvajač Lige šampiona prešao na MMA: Hoću da se bijem sa Luisom Suarezom
Kada pričamo o njegovim igrama u Al Hilalu, sigurno je značajniji nego u Laciju iako trenutno igra tek drugu sezonu u Saudijskoj Arabiji. Prethodne sezone je imao 11 golova i 10 asistencija na 30 odigranih utakmica, a ove sezone na 27 za sada ima 11 golova i pet asistencija računajući današnju utakmicu.
Sada kada smo objasnili da u klubovima igra više ofanzivnog vezistu, vreme je da pojasnimo njegovu rolu u reprezentaciji.
Sergej je dres Srbije obukao davne 2013. godine gde je prvo prolazio mlađe selekcije. Može da se pohvali da je 2015. godine postao prvak sveta sa Srbijom U20 kada je u finalu pao Brazil (2:1), te je ubrzo prebačen u prvi tim gde je svoj prvi gol postigao 2020 godine kada su se igrale kvalifikacije za Evropsko prvenstvo, odnosno, u toj grupi je Srbija igrala sa Ukrajinom, Portugalom Luksemburgom i Litvanijom, a Milinković-Savić je na šest utakmica postigao dva gola, sasvim korektno za veznog fudbalera, ali postavlja se pitanje zašto sa takvom igrom nije nastavio i dalje kada je takođe bilo i više nego potrebno?
Njegovo izdanje na poslednjem Evropskom prvenstvu gde je igrao sve tri utakmice, pa možemo slobodno da kažemo da se ponašao nezainteresovano. Glavni je krivac je za gol protiv Slovenije iako je u igru ušao u 64. minutu, već u 69. minutu je Slovenija povela sa 1:0, a Sergeju je fudbaler kojeg čuva pobegao sa lakoćom, te se nije ni trudio da stigne. Imamo i utakmicu protiv Engleske koja je bila prva u grupi. Stekao se utisak da je Sergej igrao kao da je vezan, te kao da nije smeo da kroči na protivničku polovinu, dok je protiv Danske uveden u igru u 87. minutu i to očigledno sa razlogom.
Od tada fudbaler Al-Hilala odbija da igra za reprezentaciju iako je dobijao poziv od selektora, Dragana Stojkovića Piksija.
Jasno se vidi da nešto ne funkcioniše u reprezantaciji, a nešto je i objašnjeno. Ipak, treba napomenuti da možda on u reprezentaciji ima malo defanzivniju ulogu, ali to ne sme i ne može da remeti njegovo znanje u nogama, odnosno trenutak kada treba da podeli dobar pas, što je itekako znao da radi u dresu Lacija i Al-Hilala. Takođe, opšte je poznato da i vezni fudbaleri trče, šta više, oni se troše najviše jer su im takve pozicije, bilo to malo ofanzivnije ili defanzivnije, potpuno je nebitno. Generalno gledano, ili Sergej ne pokazuje želju da „gine“ za grb Orlova kao ostali, ili je u pitanju malo defanzivnija pozicija. Mada, ponavljamo, niko njemu ne može da zabrani da se ponekad priključi saigračima u napadu kada već ima to znanje.