U moru talenata koje Crvena zvezda poslednjih godina izbacuje, ime Veljka Milosavljevića sve glasnije odzvanja među navijačima i stručnjacima koji pažljivo prate mlade snage kluba. Ovaj devetnaestogodišnji štoper već je prepoznat kao potencijalni stub Zvezdine odbrane u godinama koje dolaze. Visok, čvrst u duelu, sa mirnoćom u pas igri, Veljko predstavlja savremenog štopera, onog koji zna da brani, ali i da povuče loptu iz zadnje linije.
Pročitajte još:
Debi Arnautovića: Oduševljenje Marakane i obećavajući prvi koraci
Ipak, ono što ga odvaja od mnogih vršnjaka nije samo talenat, već i spremnost da se stavi u službu ekipe – čak i kada to znači izlazak iz zone komfora. To je najbolje pokazao upravo sinoć, u revanš meču kvalifikacija za Ligu šampiona, gde je Crvena zvezda rutinski savladala Linkoln rezultatom 5:1 i obezbedila prolazak dalje.
U tom meču, Milosavljević je zaigrao na poziciji beka – zadatku koji nije njegova primarna uloga. Ipak, umesto da deluje nesigurno, Veljko je odigrao zrelo, disciplinovano i borbeno, kao da godinama pokriva tu liniju terena. Često se uključivao u ofanzivu, zatvarao prostor i agresivno izlazio na protivničke igrače, ne ostavljajući im mnogo prostora za manevrisanje. Njegova prilagodljivost bila je osveženje u Zvezdinoj zadnjoj liniji, a svaki duel odrađivao je mirno, bez nepotrebnog rizika.
U vremenu kada se mladi igrači često drže onoga što znaju najbolje, Milosavljević je pokazao nešto mnogo vrednije – taktičku fleksibilnost i karakter da se podredi timu. To je upravo ono što Zvezdu čini velikom – igrači spremni da preuzmu odgovornost i odigraju ono što je potrebno, a ne samo ono što im najviše leži.
Ako je ovo bilo „vatreno krštenje“ van prirodne pozicije, onda je jasno da Crvena zvezda u Veljku Milosavljeviću ima momka na kog može ozbiljno da računa. I to ne samo kao budući stub odbrane, već i kao igrača koji ne zna za izgovore, već samo za borbu na terenu.