U momentu kada je Crvena zvezda savladala Leh u Poznanju rezultatom 3:1 i otvorila vrata plej-ofa za Ligu šampiona, pažnja je prirodno otišla na strelce, asistente i završne poteze u ofanzivi. Ali pravi temelj te pobede izgrađen je u zonama koje ne dolaze do naslovnih strana. Jedan od takvih stubova bio je Nair Tiknizjan – tihi, ali ključni čovek na poziciji levog beka.
Tiknizjan je pokazao upravo ono što je ovom klubu godinama nedostajalo na toj poziciji – stabilnost, mirnoću i odgovornost. Bez mnogo pompe, odigrao je gotovo besprekoran meč, u kojem je uspevao da drži liniju, zatvara prostor i pametno se uključuje u napad, bez da ugrozi defanzivnu strukturu.
Pročitajte još:
Prvo poluvreme donelo je izjednačen ritam i golove na obe strane, ali kako je utakmica odmicala, Zvezdina igra je postajala sve sigurnija. U tom rastu ritma, Tiknizjan je delovao kao logični deo sistema, a ne novajlija u evropskoj noći. Njegovo pozicioniranje bilo je taktički zrelo, a izlazak prema napred – uvek s merom. Nije pravio nepotrebne izlete, ali je u nekoliko navrata pružio dubinu i oslobodio prostor igračima u veznom redu. U jednoj situaciji kod gola koji je Leh postigao, može se diskutovati da je možda mogao bolje postaviti liniju, ali i ta okolnost ne menja opštu sliku njegove partije – sigurnost, prisutnost i tačnost. I upravo tu je njegova najveća vrednost.
Crvena zvezda se poslednjih godina mučila na levom boku, rotirajući između improvizacija i privremenih rešenja. Igrači su dolazili, menjali pozicije, neki pokušavali da se prilagode, ali kontinuiteta nije bilo. Dolaskom Tiknizjana, deluje da je taj problem konačno rešen. Zvezda je u Poznanju odigrala ozbiljno, ali i taktički mudro. A jedan od simbola te mudrosti bio je upravo levi bek Crvene zvezde. Tiknizjan se nije nametao, ali je bio prisutan – kao senka koja pokriva svoju zonu i pušta tim da diše.
Ako Crvena zvezda uđe u Ligu šampiona, ova utakmica u Poznanju biće pamćena kao korak stabilnosti. A ime Naira Tiknizjana – verovatno neće biti među prvim koje će se spomenuti. I baš zbog toga je njegovo veče bilo veliko.