Partizan u četvrtak (14. avgust, 21:00) igraju u Edinburgu revanš utakmicu protiv Hibernijana, sa dva gola minusa i teškim istorijskim teretom na leđima. Ne samo da jure evropski opstanak u sezoni, već pokušavaju da prekroje jednu od svojih najtvrdoglavijih tradicija: Partizan nikada nije pobedio na škotskom tlu.
I to „nikada“ nije puka statistika – to je niz godina, utakmica, epoha, generacija koje su nosile crno-beli dres i vraćale se iz Škotske praznih ruku, ali nikada bez priče. U toj priči se, paradoksalno, ne krije samo neuspeh, već i – slavne stranice istorije.
Pročitajte još:
Drama u Sloveniji: Dragić izbačen iz tima, supruga proziva selektora
Počelo je 1989. godine. U tadašnjem Kupu pobednika kupova, Partizan se susreo sa moćnim Seltikom. Prvi meč u Mostaru – Partizan pobedjuje 2:1. Delovalo je obećavajuće, ali ono što se dogodilo u Glazgovu u revanšu ušlo je u evropske anale.
Poražen je 5:4, ali zahvaljujući golovima u gostima – prošao je dalje. Bila je to utakmica koju i danas prepričavaju veterani i zaljubljenici u fudbal. Iako poraz, ona je postala kultna. Škotska publika, poznata po strasti, ispratila je igrače Partizana aplauzom. I tu počinje kontradiktornost: nikad pobeda, ali uvek sećanje.
U sezoni 2006/07, Partizan je ušao u grupnu fazu UEFA Kupa (današnja Liga Evrope), a žreb mu je dodelio Rangers. Na Ajbroksu – poraz 1:0. Ne spektakl, ne drama, već suva realnost: škotski klub kontrolisao je meč, Partizan se mučio sa ritmom i čvrstinom domaćih. Nisu crno-beli tada imali ni jednu veliku šansu, a osećaj nakon utakmice bio je – nemoć.
Jedini put kada je Partizan trijumfovao protiv škotskog protivnika desio se 1994. godine – protiv Dandija Junajteda, i to u prijateljskoj utakmici u Beogradu. Bilo je 3:0, ali značaj te pobede ostao je simboličan. Nije se igralo za bodove, za prolaz, niti – što je važnije – na škotskom terenu.
Postoje stadioni koji „ne prijaju“ pojedinim ekipama. Ali ovde govorimo o celoj zemlji. Klime, mentalitet, stil igre, navijački pritisak, teren – sve to zajedno stvara atmosferu koja Partizanu dosledno ne odgovara.
Škotski timovi igraju jednostavno, ali čvrsto. Tempo je direktan, dueli su na granici faula, ritam težak za uhvatiti.
Hibernijan je verovatno i „najlakši“ škotski rival kojeg je Partizan sreo u poslednjih 35 godina. Ali upravo ta činjenica nosi dodatni pritisak. Jer ako ne sad – kada?
Dva gola minusa nisu nepremostiva. Ali istorija govori da Partizan u Škotskoj ne pobeđuje. I zato eventualni trijumf u Edinburgu ne bi bio samo plasman dalje – bio bi istorijska pobeda protiv geografske i psihološke barijere.
To nije samo borba protiv Hibernijana. To je pokušaj generacije da prekine narativ koji traje decenijama. Da osvoji teren koji je do sada bio neosvojiv. Da se, konačno, iz Škotske ne vrati sa pričom o porazu koji je „bio herojstvo“, već – sa pobedom.