Nije na stadionu Rajko Mitić bilo mnogo inostranih fudbalera koji su na pošteniji način odgovarali na obaveze kao što to ovih 14 meseci u Crvenoj zvezdi čini Brazilac. Kod Duartea nije bilo ni grama sujete, ili se bar to nijednog trenutka nije moglo uočiti, zbog uloge u timu. Kao da nije mnogo patio zbog činjenice što je u proteklom periodu suštinski bio u senci Šerifa Ndiajea.
Svaki ulazak na teren je maksimalno koristio i prošlu sezonu okončao sa 20 postignutih golova i pet asistencija u svim takmičenjima. U ovoj sezoni je nagrađen za strpljenje, jer je po generalnom mišljenju najkonstantniji igrač Zvezde u Evropi. Sastavu Vladana Milojevića sa pozicije drugog špica donosi tonove koji su joj u prošlosti nedostajali. Duarte je igrač koji je u stanju da igra u visokom intenzitetu sa loptom i bez nje, da iznese veliki broj duela sa protivničkim igračima, i što je važno, da pripreti sa distance i iz drugog plana. Takođe, u stanju je da u sprintu osvaja teren na protivničkoj polovini, pa je odbranama vrlo teško da ga ukrote.
Može se reći da je prelomnu tačku njegovog iskoraka u crveno-belom dresu predstavljalo finale Kupa Srbije između Vojvodine i Crvene zvezde u Zaječaru, kada se Duarte našao baš u sadašnjoj ulozi, iza doskorašnjeg saigrača Šerifa Ndiajea, i na taj način impresionirao stručni štab srpskog šampiona.
Nažalost, parada Kaspera Šmajhela sprečila je sinoć brazilskog napadača da postigne jedan od najlepših golova na Marakani u poslednjih nekoliko godina, što bi predstavljalo nagradu za sve ono što je Duarte pružio u proteklom periodu i vrlo verovatno približilo Crvenu zvezdu željenoj pobedi na startu Lige Evrope. I pored toga, Bruno je bio ključan što su se tokom prvog poluvremena defanzivne linije Seltika parale poput loše sašivene tkanine, kao i za to što kapiten škotskog tima Kalum Mekgregor nije imao mnogo vremena da krene napred, učestvuje u kreiranju akcija i zapreti sa distance, već je morao da brine o Zvezdinom napadaču.