Poznat je Košarkaški klub Partizan kao jedan od timova u Evroligi koji diktira nove trendove na polju marketinga. Ovog leta je napravljen potez upravo u tom polju poslovanja kluba, koji je urađen po ugledu na model Žalgirisa, a izazvao je veliki gnev u crno-belom navijačkom taboru.
Partizan je pokrenuo projekat pod imenom „Part+“. To je ideja nove platforme na kojoj će navijači uz plaćenu pretplatu imati pristup ekskluzivnom sadržaju, koji bi dodatno fan bazu crno-belih približio aktivnostima njihovih ljubimaca. Takođe, model litvanskog kluba po kojem je odrađena ova serija novina, nalaže da pretplata na ekskluzivnu platformu, pruža niz pogodnosti navijačima.
Ipak, u tom delu je marketinška ekipa Partizana zakazala…
Naime, crno-beli su se opredelili za kratkoročni uspeh i prihod. To se odnosi isključivo na novac zarađen od prodatih pretplata na program, bez dugoročnog povećanja istih, koji bi neminovno došao usled pogodnosti koje platforma donosi. Na tom polju je „Part+“ program podbacio. Sem toga što su pretplatnici mogli da gledaju pripremne utakmice koje nisu imale prenos na drugim kanalima, nikakvih drugih benefita nije bilo. Ni popusta na sezonske karte, ni prednosti pri kupovini dnevnih karata, ni popusta u prodavnici, ni saradnje pri klubu i otvorene uključenosti u rast i razvoj crno-belog udruženja.
To je sve deo Žalgirisovog modela, koji već godinama dobija nagrade za efikasnost i marketinško održivost od strane Evrolige…
Na kraju, kap koja je prelila čašu navijačima crno-belih je nefunkcionalnost besplatnog probnog perioda platforme „Part+“ kao i loši strimovi pripremih utakmica koji su ekskluzivno bili prenošeni u okviru programa.
Potom je do izražaja počeo da dolazi i drugi problem, a to je loše odrađen brending tima. Naime, Partizan već nekoliko sezona unazad svakom sezonom donosi i toj godini svojstven brending na bazi emblema i boja. Na taj način pokušavaju da sačuvaju originalnost, moderne dizajnove kao i da naprave nešto kako ne bi došlo do marketinške zasićenosti i monotonije.
Ipak, deluje kao da je sve to dobilo neki preterano veliki oblik, te da su privremeni emblemi postali važniji od onog pravog Partizanovog grba. Ubrzo smo došli do toga da na objavama crno-belih na društvenim mrežama, klupskoj opremi kao i na svim aksesoarima crno-belih jednostavno klupski grb ne postoji, a to je nedopustivo.
Klub se ubrzo povodom nezadovoljstva navijača oglasio javno, ali je nekako jednodimenzionalnim odgovorom, dodatno razgalio to nezadovoljstvo. Model rada „Part+“ platforme su naveli kao plan koji će klubu pomoći da ostane samoodrživ, dok se samim problemima plaforme i nedostacima pogodnosti za navijače nisu pozabavili, ili bar neke promene nisu izneli u javnosti.
Što se tiče alternativnih emblema, crno-beli su to obrazložili kao grafičko-marketinški potez koji bi svaku takmičarsku sezonu učinio jedinstvenom. Ali opet, problematika te teme nije „pokrivena“ odgovorom, odnosno – Zašto su alternativni emblemi dominantniji od grba Partizana?
Bilo kako bilo, javna obraćanja Partizana nisu pokrila goruća pitanja koja dolaze od najbitnije grupe ljudi svakog kluba – navijača. To ostavlja glavne finansijere kluba nezadovoljnim, a može da donese loše efekte na duže staze. Nezadovoljstvo jezgra navijača može dovesti do loše energije unutar i oko kluba, a samim tim i do velikog smanjenja prihoda, koji ne bi bili dobri po crno-bele.