Fudbaleri Crvene zvezde remizirali su sa Seltom (1:1) u poslednjem kolu ligaške faze Lige Evrope na stadionu „Rajko Mitić“, ostavši za dlaku bez direktnog plasmana u osminu finala. Ipak, i kada se emocije slegnu, a žreb dobije svoje konture, ostaje snažan utisak da je evropska noć na Marakani obeležena nečim mnogo većim od samog rezultata – čistom fudbalskom magijom Aleksandra Kataija i Marka Arnautovića.
Zajedno imaju 70 godina, ali ono što su demonstrirali protiv ekipe iz španske La Lige delovalo je kao fudbal iz nekih drugih vremena. Bez žurbe, bez panike, sa idejom, mirnoćom i osećajem za prostor koji ne može da se nauči. Samo da se poseduje.
U prvih 17 minuta utakmice Marakana je dva puta eksplodirala, a oba puta povod je bila ista scena – Kataijeva lopta i Arnautovićeva realizacija. Prvi put VAR je presudio faul u začetku akcije, drugi put je povučena linija zbog milimetarskog ofsajda. Dva gola poništena, ali nijedna majstorija izbrisana.
Jer, nije problem u tome što je gol poništen. Problem – ili možda lepota – jeste u tome što je sve pre toga bilo savršeno. Dodavanje koje vidi samo jedan igrač na terenu. Prijem koji ubija brzinu lopte u deliću sekunde. Završnica bez razmišljanja.
Upravo o tome govorio je i Dejan Stanković, čije su reči bile najprecizniji opis onoga što je publika videla:
– Drugi gol su centimetri, koji odlučuju dosta toga, ali je bilo fenomenalno videti Kataijev pas i Arnautovićev prijem, to je škola fudbala, prelepo nešto. Ne volim da pričam pojedinačno sa igračima odmah posle utakmice, ali kada je Katai dao onaj pas, rekao sam mu: ‘Evo ti ruka, majstore.’ Gledali smo se pet sekundi u oči. Arnautoviću nisam ništa rekao jer se čekala VAR provera, hteo sam da bude gol da mu čestitam prijem i realizaciju. Mnogo im je krivo, verovatno, a meni je lično krivo zbog Arnautovića, jer ste videli, to je Marko Arnautović koji treba Crvenoj zvezdi i to je Arnautović kakvog ja poznajem.
U jednoj izjavi – sve. I razočaranje, i ponos, i potvrda da klasa ne zavisi od forme, minutaže ili kalendara. Katai i Arnautović nisu samo iskusni fudbaleri. Oni su igrači koji razumeju igru u njenoj suštini. Koji znaju kada treba ubrzati, a kada stati. Kada dodati „u nogu“, a kada „u prostor“.
Zvezda možda nije dobila utakmicu koja je mogla da je odvede direktno među osam najboljih, ali je dobila nešto jednako važno – potvrdu identiteta. Potvrdu da evropski fudbal na Marakani i dalje ima dušu. Da se može igrati hrabro, otvoreno i sa stilom. I da, čak i kada VAR povuče liniju preko snova, majstorija ostaje majstorija.