Ako je fudbal i dalje sport u kojem novac ne garantuje uspeh, onda je Bodo/Glimt njegov najlepši dokaz. Norveški šampion nastavlja da piše jednu od najromantičnijih evropskih priča poslednjih decenija, a ono što su uradili ove sezone ostaće upisano zlatnim slovima u istoriji takmičenja.
Tim sa severa Evrope izbacio je Inter ukupnim rezultatom 5:2 i postao prvi norveški klub koji je stigao do nokaut faze Lige šampiona još od rebrendiranja takmičenja 1992. godine. Ali tu se nisu zaustavili. Bodo je postao i prvi klub van liga petice koji je uspeo da veže četiri pobede protiv timova iz Engleske, Španije, Nemačke, Italije i Francuske još od Ajaksa iz sezone 1971/72. Da, više od pola veka niko to nije uspeo.
U ligaškoj fazi pobedili su Mančester siti 3:1, slavili protiv Atletiko Madrida 2:1, nadigrali Inter u dva navrata (3:1 i 2:1), i to na terenima poput „San Sira“ i „Metropolitano“ stadiona. U vremenu kada se razlika između velikih i malih meri stotinama miliona evra, Norvežani su pokazali da se fudbal i dalje igra na terenu, a ne u finansijskim izveštajima.
Pročitajte još…
Karlik se vraća u vatru: Može li Partizan sa liderom da prekine seriju Fenera?
Podatak koji dodatno pojačava ovu bajku jeste finansijska realnost kluba. Bodo ima godišnji budžet za plate od oko 7,3 miliona evra, dok je tržišna vrednost kompletnog tima procenjena na oko 57 miliona. Poređenja radi, to je manje od vrednosti jednog prosečnog startera u najvećim evropskim klubovima. A ipak su nadigrali šampione i milijardere.
Jedan od simbola ove generacije je Jens Peter Hauge, koji je ove sezone postigao šest golova u Ligi šampiona – najviše ikada za jednog Norvežanina u dresu norveškog kluba u jednoj evropskoj kampanji. Pogađao je protiv Totenhema, Dortmunda, Mančester sitija i Intera, potvrđujući da Bodo nije slučajnost, već sistem.
Tu je i napadač Kasper Hog, doveden za simboličnih 610.000 evra, koji je u Ligi šampiona već upisao asistenciju protiv Juventusa, gol protiv Atletika, dva pogotka protiv Sitija, kao i gol i dve asistencije protiv Intera. U eri astronomskih transfera, Bodo pravi razliku pametnom selekcijom, radom i taktičkom disciplinom.
Pročitajte još…
Idilična norveška bajka se nastavlja: Bodo Glimt je u osmini finala Lige šampiona
Ovo više nije senzacija, već kontinuitet. Bodo je u poslednje četiri utakmice Lige šampiona savladao Mančester siti, Atletiko i dva puta Inter. Dva od tih trijumfa ostvarena su na stadionima koji su sinonim za evropsku elitu. I to nije samo prolazna epizoda, već ozbiljna poruka.
Fudbal sa severa Evrope, često potcenjen i gurnut u drugi plan, dobio je svog ambasadora. Bodo je dokaz da projekat, stabilnost i jasna filozofija mogu da nadvladaju budžetske razlike. U vremenu kada se evropski fudbal sve više pretvara u zatvoreni krug najbogatijih, Norvežani su podsetili da bajke i dalje postoje.
Možda nemaju imena koja pune naslovne strane, možda nemaju sponzore sa Bliskog istoka ili Amerike, ali imaju identitet. A identitet je, pokazalo se, ponekad jači od novca.
Ono što je Ajaks uradio početkom sedamdesetih sada je ponovio Bodo. I zato ova priča s pravom nosi epitet – čudo nad čudima.