U eri moderne košarke koja sve više robuje suvoj atletici i brzini, pariska dvorana sinoć je svedočila renesansi čiste sportske inteligencije. Nik Kalates, čovek čija se karijera godinama unazad pokušava „penzionisati“ u kuloarima, održao je predavanje koje bi trebalo da postane obavezna lektira za svakog mladog plejmejkera. Bila je to doktorska partijaprotiv Pariza gde je za svega 21 minut na parketu upisao 12 poena, 10 asistencija i 3 skoka, dokazujući da „stari poštar“ nikada ne kasni sa isporukom.
Prekaljeni as je u gradu svetlosti pokazao zbog čega je najbolji asistent svih vremena u istoriji Evrolige, ostavljajući daleko iza sebe imena poput Slukasa. Njegov učinak protiv ekipe koja igra u najbržem ritmu u Evropi bio je trijumf uma nad telom. Iako sa 37 godina na leđima, Kalates je delovao kao čovek koji je pronašao način da prevari vreme, deleći lopte hirurškom preciznošću – levom, desnom, bez gledanja. Kako je to slikovito opisao komentator Srđan Radojević: „Levom rukom gleda u Ajfelov toranj, desnom Arijana Lakića“.
Pročitajte još…
Njegovih 2235 asistencija u eliti nisu samo suvoparan broj, već spomenik kontinuitetu koji traje još od 2009. godine kod Željka Obradovića. Ipak, paradoks njegove karijere leži u tome što je verovatno najosporavanija legenda u istoriji ovog sporta, često kritikovan zbog nedostatka šuta ili fizikalija, što je svojevremeno isticao i Žarko Paspalj. Njegov dolazak u Partizan krajem prošle godine mnogi su videli kao iznuđen potez, ali je Nik pokazao da donosi stabilnost koju niko drugi ne može da ponudi.
Upitan o neverovatnoj partiji svog plejmejkera, trener Đoan Penjaroja je poručio da je to jednostavno on – igrač koji je jedan od najvažnijih u poslednjih 15 godina u Evropi. Timskih 27 asistencija u Parizu jasan su pokazatelj da lopta „ima oči“ kada je on na terenu. Kalates ostaje verovatno jedini igrač koji sa 37 godina ne traži mlađe noge oko sebe da bi preživeo, već mlađi saigrači traže njega da bi dobili lakše poene i izgledali bolje na terenu.
Ova doktorska disertacija košarkaškog primarijusa dolazi u idealnom trenutku. Partizan je u Parizu upisao treću vezanu pobedu u Evroligi, pobegavši iz donjeg dela tabele, a povratkom Karlika Džonsa i ovakvim izdanjima Grka, sve je došlo na svoje mesto. Iako je sezona u jednom trenutku delovala otpisano, „crno-bela rapsodija“ sa grčkim dirigentom najavljuje borbu do samog kraja. Klasa je, definitivno, večna.