Ono što Nikola Jokić radi na NBA terenima odavno je prestalo da bude košarka – to je čista umetnost, matematika pretočena u igru pod obručima. Međutim, dok centar Denvera drugu godinu zaredom beleži tripl-dabl prosek kroz čitavu sezonu, košarkaška javnost u Americi kao da je kolektivno oslepela.
MVP priznanje, koje bi po svim logičkim i statističkim parametrima moralo da završi u Somboru, postalo je poligon za guranje novih lica. Jokićev istorijski podvig uzima se zdravo za gotovo, što nikako nije i ne može da bude normalno.
Situacija je postala apsurdna. Jokić je noćas protiv Jute upisao svoj 196. tripl-dabl (15 poena, 17 skokova, 12 asistencija), čime je potvrdio da će sezonu završiti sa dvocifrenim prosekom u tri ključne kolone. To je u istoriji lige uspeo samo još Rasel Vestbruk.
Nikola Jokic has broken our brain. These averages are preposterous. They’re going to seem fake years from now. 1-of-1. An all-time great. A privilege to watch. https://t.co/gmAQigkLXF
— Harrison Wind (@HarrisonWind) April 2, 2026
Ipak, postoji bitna razlika – Jokić to radi kao centar, sa neuporedivo većim uticajem na igru i pobede svog tima. Uprkos tome, na listama kladionica i analitičara, Nikola je tek četvrti favorit, iza Šeja Gildžesa-Aleksandera, Viktora Vembanjame i Luke Dončića.
Postavlja se opravdano pitanje: šta Nikola Jokić uopšte treba da uradi da bi bio priznat kao najbolji? Čovek ima najviše skokova (12,9) i najviše asistencija (10,8) u celoj ligi, uz prosek od 27,7 poena.
On nije samo igrač, on je sistem. Denver sa njim i bez njega su dve različite galaksije. Američki novinari, poput Harisona Vinda, ostaju „raspamćeni“ njegovim brojkama koje će decenijama izgledati kao lažne, ali glasačka mašinerija NBA lige očito ima drugu agendu.
Pročitajte još…
Obradović dan posle derbija: „Za nas teška utakmica nakon velike potrošnje“
Čini se da je Jokićev najveći „greh“ to što nije Amerikanac i što je ozbiljno zapretio kultu Lebrona Džejmsa. Ako bi uzeo četvrtu MVP titulu, izjednačio bi se sa „Kraljem“, a to je scenario koji marketinški magnati lige očigledno žele da izbegnu po svaku cenu. Zato se forsiraju narativi o Šeju koji predvodi mladu Oklahomu ili Vembanjami koji „redefiniše odbranu“ sa tri rampe po meču. Svaka čast njima, ali niko od njih ne kontroliše sudbinu utakmice onako kako to radi „mrzovoljni“ Somborac.
On često u prve dve četvrtine šutne samo dva puta, a meč završi sa istorijskim učinkom. Jokić je obesmislio MVP nagradu jer ju je učinio nebitnom u poređenju sa onim što on zapravo jeste – apsolutno najbolji košarkaš na planeti.
Dok se drugi bore za naslovne strane i priznanja, Nikola „sitno broji“ do kluba 200 i rutinski vodi Nagetse ka novom napadu na prsten. Činjenica da igrač sa tripl-dabl prosekom u najboljem timu Zapada nije apsolutni favorit za igrača sezone nije problem Nikole Jokića. To je problem NBA lige, koja polako gubi kredibilitet pretvarajući sportsko dostignuće u rijaliti program.