Povratak Sergeja Milinkovića-Savića u nacionalni tim pod komandom Veljka Paunovića nije samo obična vest – to je suštinska promena u krvnoj slici reprezentacije Srbije. Na meču protiv Saudijske Arabije videli smo ono što je godinama nedostajalo: pravog lidera koji je od selektora dobio „ključeve tima“ i slobodu da kreira fudbal onako kako samo on ume. U novom sistemu, Sergej deluje kao centralna figura oko koje se sve okreće, preuzimajući ulogu moderne „osmice“ sa dozvolom da se pojavi na svakom delu terena.
U svakom njegovom potezu sinoć je bilo mnogo smisla. Bez obzira na to da li je slao teledirigovane dijagonale, spajao krila sa golom kao kod šanse Birmančevića ili sam odapinjao projektile sa distance, Sergej je pokazao da mora biti „tata“ na terenu ove ekipe u svakom momentu. Njegova statistika od 86 dodira i preko 60 pasova uz 84% uspešnosti samo su matematički dokaz onoga što je oko videlo – on je srce ekipe po pitanju razumevanja igre, promene ritma i ubrzavanja tranzicije.
Pročitajte još…
Zvezda pred punom Arenom čeka Partizan – ima i važnu poruku za sve navijače bez karata
Posebno raduje energija kojom je Sergej nastupao. Pored inteligentnih rešenja u naprednijim zonama i kreiranja prostora, Milinković-Savić je pokazao koliko mu je stalo do ovog dresa sprintevima nazad i požrtvovanim uklizavanjima kako bi blokirao napade rivala. Taj karakter i samopouzdanje koje prenosi na mlađe saigrače, poput Aleksandra Stankovića koji mu drži leđa i Lazara Samardžića koji od njega uči, čine ga nezamenljivim faktorom u Paunovićevom kosturu tima.
Selektor je bio jasan: Sergej je majstor fudbala koji poseduje karakter da povuče ekipu kada je najteže. U strukturi koja teži hibridnim transformacijama, on se spuštao duboko po loptu, ali je odlazio i levo i desno, spajajući linije tima koje su ranije često delovale pokidano. Upravo ta vertikalna progresija i sposobnost da „vidi“ pas koji drugi ne primećuju čine ga liderom ove nove Srbije.
Iako se kostur tima polako nazire uz Milenkovića, Pavlovića i Stankovića, jasno je da je Sergej taj koji donosi neophodnu dozu magije i autoriteta. On više nije samo igrač velikog potencijala, već iskusni dirigent koji diktira tempo. Srbija je u Bačkoj Topoli želela da igra fudbal, a sa raspoloženim Sergejem, taj fudbal konačno ima i glavu i rep. Pred nama je proces koji obećava, a Milinković-Savić je definitivno čovek oko kojeg se gradi svetlija budućnost „Orlova“.