Nakon cele sezone, utisak je da je baš malo falilo za nešto više. Jedan meč, jedan koš, jedan momenat, presudili su da Crvena zvezda svoju sudbinu kroji na najtežim mogućim mestima. Da je bilo za nijansu drugačije, crveno-bele bismo gledali u plej-ofu, ali nezahvalno je pričati šta bi bilo kad bi bilo.
Da je Džordan Nvora postigao onaj koš protiv Makabija za pobedu, da je protiv Bajerna odlučeno nešto drugačije, ne bi se ovako pisalo o ovom timu. Ipak, Zvezda je završila svoje učešće u prvom meču plej-ina, baš kao i prošle godine. Dve veoma slične sezone odigrane su u ove dve kalendarske godine. Na polusezoni sve je izgledalo sjajno za Zvezdu, o Fajnal-foru se glasno pričalo, a onda nekako sve padne u vodu, na baš sitne detalje.
Bilo je mnogo prilika za ekipu Saše Obradovića, isto kao i prethodne godine pod palicom Janisa Sferopulosa. Sigurno su i u glavama navijača Zvezde oni plus 12 u Atini protiv Panatinaikosa, produžetak protiv Barselone u Kataloniji u regularnom delu, oba derbija i ono što najviše boli crveno-bele, Makabi i Bajern u Beogradskoj areni. To su bili mečevi, pogotovo poslednja dva pomenuta, koji nisu smeli da se izgube ukoliko je glavni cilj bio plej-of.
Ipak, jednostavno, put kroz plej-in je realnost ovog tima. Iako je bezbroj puta dokazano da jesu za najviše ciljeve, nekako se osećala nesigurnost u prethodnom periodu, baš onda kada to nije smelo da se desi.
Batler: „Slomljeno mi je srce, mislim da smo imali veliku šansu“
I na kraju opet ostaje priča šta je moglo da bude. Zaista, kada se pogleda unazad, sve gore navedeno govori o tome da ima za čime da se žali na Malom Kalemegdanu, ali i da se oseti doza ponosa za učinjeno, jer imati 21 pobedu u onakvoj evropskoj konkurenciji nije mali poduhvat.
Zvezda završava svoju evroligašku priču ove sezone, čeka sledeću, u verovatno malo drugačijem izadnju i sa nadom da će tradicija „klizanja tamo gde piše da se pazi“, biti prošlost.