Bibars Natho je na utakmici protiv Radnika odigrao svoj poslednji meč u dresu Partizana, čime je i zvanično završio profesionalnu fudbalsku karijeru.
Iskusni vezista se u razgovoru za klupski sajt crno-belih osvrnuo na oproštajnu utakmicu.
– Oproštaj je bio savršen. Da je bio običan radni dan u gradu, siguran sam da bi stadion bio gotovo krcat, ali i ovako – sedam godina su mi pokazale pravu sliku. Mi u Partizanu uvek patimo, ali uvek pokažemo koliko je ovaj klub veliki. Navijači su uradili sve, došli su da mi odaju poštovanje, klub se potrudio da sve organizuje na najvišem nivou i zaista je bilo autentično, uz ogromne emocije od prve do poslednje sekunde. Nisam mogao da poželim bolji oproštaj – istakao je bivši reprezentativac Izraela.
Izlazak na teren u društvu sinova i pred očima supruge i majke predstavljao je najemotivniji trenutak večeri za dugogodišnjeg organizatora igre crno-belih.
– Kada sam izašao sa decom, rekao sam sebi: ‘Uživaj u trenutku’. A kad sam pogledao u oči svojim sinovima i video taj sjaj, tu je sve počelo. Trudio sam se da igram i uživam, znajući da su svi oni tu, da vrište i skaču. Na kraju, kada sam video majku i suprugu, dve osobe koje su verovatno najviše propatile sa mnom kroz sve ove godine, osetio sam da je to to – krug je zatvoren.
Na oproštajnoj utakmici upisao se u listu strelaca
– Video sam da lopta ide u stranu i bio sam siguran da će levi bek pokušati da je vrati unazad. Trava nije bila previše mokra, znao sam da lopta neće ubrzati i rešio sam da isprobam sreću. Hvala Bogu, stigao sam do nje. Postići gol na poslednjoj utakmici u karijeri… Ne može bolje od toga.
Pročitajte još:
Posebno priznanje klub mu je odao organizacijom ostavljanja otiska stopala u betonu, što je ceremonija koja je prethodno priređena samo za najveće legende kluba poput Saše Ilića.
– To je neverovatno poštovanje kluba. Nedavno sam video Sašu, on je najveća legenda Partizana. Biti u istoj ravni sa njim u bilo čemu, za mene je ogromna stvar i velika čast.
Iako je takmičarski bilans u pogledu osvojenih trofeja ostao ispod očekivanja, pobednički mentalitet i maksimalan angažman na svakom treningu ostali su njegov zaštitni znak.
– U svlačionici, pre nego što smo izašli na moju poslednju utakmicu, rekao sam igračima: ‘Momci, hvala vam na svemu, ali znate me – ja najviše na svetu volim da pobeđujem. Molim vas da danas pobedimo jer želim da odem kao pobednik’. Od prvog trenutka kada sam došao u Partizan, još kod Sava Miloševića na prvom treningu, on mi je govorio: ‘Ti si lud, koliko želiš da pobediš u svakoj sitnici na treningu’. Mislim da me je upravo taj mentalitet doveo do toga da u 38. godini i dalje igram u velikom klubu i budem dominantan.
Za sam kraj razgovora, Natho je govorio o svojoj budućnosti
– Plan mi je da sa porodicom ostanem u Beogradu. Volimo ovaj grad i ostaćemo ovde bar još godinu dana. Što se kluba tiče, siguran sam da ćemo sesti i razgovarati kada se malo slegnu emocije. Verujem da još uvek mogu mnogo da pružim ovom timu i klubu. Želim da radim nešto ozbiljno. Ne želim da sedim u nekoj kancelariji samo da bih rekao da sam deo Partizana. Želim da zaista pomažem, da doprinosim na drugoj strani, pošto na terenu više ne mogu. Verujem da ćemo naći najbolje rešenje za sve –zaključio je rezime Bibars Natho.