Prvog dana okupljanja A reprezentacije Srbije u Sportskom centru Fudbalskog safeza Srbije u Staroj Pazovi, osmeh na licu Jovana Miloševića govorio je više od reči. Posle perioda ispunjenog povredama i neizvešnošću, mladi napadač ponovo je zdrav, motivisan i spreman za nove izazove u dresu nacionalnog tima pred predstojeće prijateljske utakmice protiv selekcija Zelenortskih Ostrva i Meksika.
Mladi golgeter iza sebe ima izuzetno uzbudljivih šest meseci – od sjajne jeseni u dresu Partizana, gde je bio prvi strelac Superlige, pa sve do odlaska u Bundesligu i zahtevne adaptacije na nemački fudbal.
– Spreman sam, hvala Bogu. Povreda je sada prošlost. Čekaju nas dva meča protiv učesnika Svetskog prvenstva i to je svakako veliki izazov. Pričali smo već među sobom, svi smo orni i željni da se pokažemo u najboljem svetlu – ističe Milošević, koji priznaje da mu nije bilo svejedno dok je iz Nemačke pratio prolećni pad svojih bivših saigrača.
– Nije mi bilo svejedno kada sam video da Partizanu ne ide kako smo svi očekivali. To su moji drugari. Naravno da ostaje žal što možda nisam ostao još šest meseci, ali očigledno nije bilo suđeno.
U dresu Verdera brzo je osetio šta znači surov ritam Bundeslige, gde je postizao važne golove, a posebno pamti jedan promašaj o kom se pričalo, ali i reakciju navijača iz Bremena koja mu je podigla samopouzdanje.
– Bilo mi je presmešno kad sam promašio onu šansu. Prvo sam se šokirao, jer sam u Partizanu davao golove iz mnogo težih situacija. Ali nisam pao posle toga. Nastavio sam i uspeo da postignem pobedonosni gol. I danas se smejem tom promašaju. Pomogla mi je i podrška navijača koji su odmah posle propuštene šanse počeli da skandiraju moje ime. Odužio sam im se golom i svi smo na kraju bili presrećni zbog važne pobede. Mislim da sam dosta sazreo. Ko god je pratio moju karijeru video je da nije išlo lako i glatko. Prošao sam kroz mnogo stvari u poslednje tri-četiri godine i sve to me je ojačalo.
Pročitajte još…
Paunović okupio tim i krenuo u pripreme za Meksimo i Zelenortska ostrva
U taboru „orlova“ dočekao ga je veliki broj saigrača iz kadetskih dana sa kojima je igrao čuveno polufinale Evropskog prvenstva u Izraelu, pa je atmosfera u ekipi sjajna, a Milošević ističe i veliku zahvalnost selektoru Veljku Paunoviću na ukazanom poverenju i debiju protiv Letonije.
– I danas sam zahvalan selektoru na poverenju. Biću zahvalan do kraja karijere na tom momentu i rečima koje mi je tada uputio. Mnogo polaže na detalje i individualne razgovore sa igračima, što je jako važno. Kada sam došao, rekao mi je samo da se opustim i budem svoj. To mi je mnogo značilo.
Mladi reprezentativci Srbije već sada sa velikim uzbuđenjem razmišljaju o Evropskom prvenstvu naredne godine i prilici da pred domaćom publikom pokažu koliki potencijal poseduje generacija koja je godinama rasla zajedno.
– Sve zavisi od nas. Ako budemo na okupu i ako budemo pravi, mislim da možemo daleko da doguramo. Samo da nas zdravlje posluži i da svi budemo spremni. Nadam se da će sve biti u najboljem redu.
U nastavku razgovora za sajt FSS, Milošević je odgovorio na nekoliko zanimljivih i brzih pitanja, gde je još jednom pokazao svoju prepoznatljivu iskrenost.
Najteži defanzivac protiv koga si igrao u karijeri?
-Milan Majstorović, u mlađim kategorijama. Sa njim mi je svaki dan na treningu bio pakao, bukvalno. Bukvalno smo se tukli na terenu. Koliko je mene nervirao i koliko sam ja njega nervirao. Pozitivno bezobrazan.
Pročitajte još…
Arteta je kralj Premijer lige: Posle istorijske titule sa Arsenalom, stiglo i priznanje sezone
Nemačka disciplina ili srpski temperament?
– Pomešano. Po mogućstvu i jedno i drugo. Koliko Nemci vode računa o disciplini uverio sam se još u Švajcarskoj, gde sam imao Nemca za trenera. Šta god da sam uradio, nije bilo dovoljno za njega. Tražio je uvek više. Još, još i još… Zbog toga smo na kraju imali nekih problema, pa sam ja ispoljio taj srpski temperament.
Liga šampiona ili Svetsko prvenstvo?
– Svetsko prvenstvo. Tu nema dileme. Ništa lepše. Sećam se 2010. u Južnoj Africi. Skupljao sam sličice, gledao svaku utakmicu i plakao posle našeg poraza od Australije. Kao kiša sam plakao.